Mladi gazda Jovan u uzgoju svinja vidi svoju budućnost

Ona sremačka izreka da Sremac postaje gazda tek kad mu tata umre, ne važi u gazdinstvu Keskenovića u Stejanovcima. Čim je napunio 18 godina, otac Stojan je preveo gazdinstvo na sina jedinca. Ovih dana Jovan je napunio 19 godina i kaže da je 2018. godina bila godina ulaganja. Fondacija "Ana i Vlade Divac", na osnovu projekta koji je Jovan pisao dok je još pohađao poljoprivrednu školu "Stevan Petrović Brile" u Rumi,  dodelila mu je 2.000 evra za podizanje dela prasilišta.

Zadovoljan kako protiče prva godina gazdovanja

Upravo u tom objektu od početka decembra su parsići, ali to nije kraj ulaganja. Pomenuta dva boksa su samo deo od 12 boksova za prašenje, u koje je sam uložio porodični novac. U savremenom objektu za uzgoj svinja oprasilo se šest krmača - sada ima blizu 60 prasića, pa devetnaestogodišnji gazda može biti zadovoljan kako protiče prva godina od kako se gazdinstvo vodi na njemu. 

"Sada imam sve objekte. Naravno, posla još ima kako bi sve bilo gotovo, ali imam dovoljno savremenih kapaciteta površine oko 300 kvadrata u kom trenutno ima oko 150 grla stoke. Prasilište ima 12 boksova, zatim, tu je i deo za odgoj prasadi, gde može da stane 100 grla, tovilište kapaciteta 120 tovljenika i čekalište za 24 krmače. Dva boksa za prasilište su mi finansirali Ana i Vlade Divac, za preostalih 10 i boksove za odgoj smo podigli kredit iz Fonda za razvoj, naše učešće je bilo 20%, a Fonda 80%. Sa tri odsto kamate, to su bili dobri uslovi. Očekujem i povraćaj od države u iznosu od 60% od investicije, s obzirom na to da Stejanovci spadaju u red nerazvijenijih sela", priča ovaj  ovaj mladi stočar.

Sa svojim svinjama zna sve

Za Jovana nema teškog posla. Ove godine je završio srednju školu, smer veterinarski tehničar. Pored posla u svom gazdinstvu, redovno ide po selu sa veterinarom, pa ne čudi što, pored iskustva koje je sticao od rođenja, sa svojim svinjama zna sve. Od uzgoja, preko tovljenja, lečenja i na kraju prodaje. A kako je u pitanju mlad čovek i informatički je pismen, ne padaju teško ni oni administrativni i papirološki poslovi, koji muče dobar deo naših seljaka.

Bilo bi dobro kada bi cena otkupa bila 180 dinara

Ima želju da u svojim tovilištima već sledeće godine ima dobar genetski materijal, kako bi proizvodnja bila sigurnija i profitabilnija. Kaže, sa novim genetskim sortama mogao bi da "istera" težinu potrebnu za klanicu  za tri meseca i da bi sadašnji kapaciteti objekata to mogli da postignu. Ali to je još tema za razmišljanje. Zato i planira da naredne godine nabavi nekoliko nazimica sa validnim papirima, koje bi kao umatičene mogle da mu donesu i subvenciju od 10.000 dinara po grlu. Naravno da je i otkupna cena veoma važna za zaradu. Bilo bi dobro kada bi cena otkupa bila 180 dinara za kilogram umesto sadašnjih 140.

"Sada o tome da li mi se sve isplati ne mogu da razmišljam. Ovo je bila godina velikih ulaganja i još sve nije gotovo. Sve se mora jednom isplatiti, jer nije badava i moj otac sve ovo podizao decenijama. A ja sam uz to odrastao i logično je da sam nasledio da i ja ovo radim. Za mene su selo i uzgoj svinja moja budućnost. Nismo džabe ulagali ovoliko, da bih ja sad razmišljao da odem. Roditelji idu sve stariji, a ja sam raspoložen da nastavim", zaključio je Jovan Keskenović.

Na mladima svet ostaje

Svakodnevno i dalje radi i Jovanov  otac Stojan, ali je isto tako svestan da na mladima svet ostaje. Takođe se vodio i računicom da veće beneficije gazdinstvo može da ostvari ako je gazda mlad, pa je Jovan jedan od retkih mladih ljudi koji je nosilac poljoprivrednog gazdinstva.

"Ja sam sve stariji i neću moći da radim kao što to može moj sin. Tu sam da mu pomognem, a on neka nastavi šta sam ja započeo. Uostalom, neću da mi sin bude onaj Sremac koji progleda tek kad mu otac sklopi oči. Naprotiv, hoću da gledam svojim očim kako mi je sin 'progledao'", rekao je Stojan Keskenović.