Nemačka beleži znatan pad otkupnih cena mleka, neizvesnost na tržištu sve veća

Neizvesnosti na globalnom tržištu, bolesti životinja i politički faktori snažno utiču na evropsku mlekarsku industriju, piše Agrarheute.

Kako navodi Nemačka berza maslaca i sira (Süddeutsche Butter-und Käsebörse), stanje na tržištu teško je proceniti.

"Nikada do sada nije bilo toliko uticaja na poslovanje koji nisu direktno povezani sa samom proizvodnjom mleka”, stoji u izveštaju od 9. aprila.

Bolesti i carine kao novi izazovi

Veliku zabrinutost izaziva širenje bolesti plavog jezika kod preživara te strah od povratka slinavke i šapa. Istovremeno, neizvesnost izazivaju i američke carine, koje bi mogle znatno da utiču na izvoz.

Stručnjaci smatraju da bi te mere više pogodile Evropsku uniju nego Nemačku pojedinačno, ali ističu da se otvaraju i nove prilike, posebno na azijskom tržištu.

Pitali smo stočare i veterinare: Strahujete li od slinavke i šapa?

Prema podacima nemačkog Saveznog centra za poljoprivredu i ishranu (BZL), isporučena količina mleka pala je u 2023. godini za 118.000 tona, na ukupno 31,3 miliona tona. U prvoj polovicn 2024. zabeležen je rast od 0,7 odsto, zahvaljujući dobrom kvalitetu osnovne stočne hrane, ali pojava bolesti plavog jezika letos je uzrokovala pad isporuke za 1,5 odsto.

Cena sirovog mlijeka pala je i na tamošnjem tržištu. Otkupna je u martu iznosila 50,6 centi po kilogramu, što je pad od 1,1 cent u odnosu na prethodni mesec. Glavni razlog je pad cene maslaca, iako još uvek na relativno visokom nivou.

Spot mleko (mleko koje se prodaje na slobodnom tržištu, izvan dugoročnih ugovora), beleži najniže cijene u ovoj godini. U severnoj Nemačkoj otkupljivači trenutno plaćaju 44 centa po kilogramu, dok je u južnim regionima cijena nešto viša (46,5 centi). To je značajno ispod sirovinske vrednosti, ali i ispod otkupnih cena ugovorenih s proizvođačima.

Pad broja mlečnih krava

Iako sezonski dolazi do povećanja proizvodnje, nivoi su i dalje niži nego prošle godine. U 13. nedelji 2025., količina mleka porasla je za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, ali za prošlogodišnjim nivoom i dalje zaostaje dva odsto.

Posebno zabrinjava podatak da je broj mlečnih krava u 2024. godini pao za 3,3 odsto, što je najveći pad još od 2016. godine. Uprkos nešto višoj proizvodnji po kravi, ovaj pad nije moguće u potpunosti nadoknaditi.

Zabrinutost u sektoru ne izazivaju samo brojke. Predstojeće nedele mogle bi da budu ključne, posebno u pogledu međunarodne trgovinske politike i širenja bolesti među stokom. Stručnjaci pozivaju na smiren i promišljen pristup i ističu kako je najvažnije pratiti razvoj situacije i prilagoditi se u hodu.