Nije farma jedna krava: Ljuban Gudelj zavodi red među 760 grla stoke

Umesto na terenu, Ljuban Gudelj, radije zavodi red na farmi. Ovaj poljoprivrednik sa zagrebačkom diplomom kriminalistike se već 10 godina intenzivno bavi stočarstvom. On je primer da dečije snove ne može pokvariti jedan "papir", pa je policijsku stanicu brzo zamenio imanjem u Crvenicama, nadomak Tomislavgrada u Bosni i Hercegovini.

Od malena je, priča nam, sanjao o svom miru u prirodi sa stokom i psima, pa je i u kinologiji već tri decenije.

"Stalno mi je bila da buba u glavi da se bavim ovim poslom. Od malena sam sa psima, našim autohtonim tornjacima i uvek sam zamišljao da ih imam puno, da nisu u boksovima, da su na slobodi, da sam u nekoj prirodi, prostoru i evo danas sam tu", priča Gudelj.

Put do trona

A tu je i farma "Studena" čija je glavna delatnost je uzgoj koza, a trenutno je ovde njih 400. Naš sagovornik važi za jednog od najvećih proizvođača kozijeg mleka. Put do trona nije bio lak, ali je uspeo zahvaljujući posvećenosti i ulaganjima, pre svega u kvalitetna grla.

"Kozarstvo je u BiH u povojima. Nekada davno je bilo prilično razvijeno, ali je ’50-tih godina u bivšoj Jugoslaviji, doneta uredba kojom je zabranjeno držanje koza na otvorenom prostoru, kao - one uništavaju šume. Tako da je kozarstvo spalo na niske grane po pitanju broja grla, a posebno kvaliteta", ističe Gudelj, napomenuvši da su proizvodne osobine grla vrlo loše te je on među prvima uvezao ona rasna, a potom su mu se pridružile i ostale kolege.

Sada je na području Tomislavgrada i okoline oko 15-tak ozbiljnih proizvođača kozjeg mleka.

U njegovom selu je oko 150 domaćinstava, no, kako navodi, niko nema ni krave ni ovce ni koze. Svi meštani su mu dali zemlju na korišćenje bez ikakve naknade. Stava je da dana mogu opstati samo veći proizvođači, koji su bolje organizovani, imaju mehanizaciju i profesionalno se bave time.

"Govoriti da se baviš poljoprivredom, a imati jednu kravu, to je prošlo vreme, možeš govoriti da imaš za svoje neke potrebe, ali to nije poljoprivreda. Pozitivno je da se dosta mladih ovde uključilo, to su ozbiljni farmeri, koji su izgradili dobre objekte, uložili su puno sredstava… Manji je broj domaćinstava, ali je veća proizvodnja", kaže naš sagovornik.

Nema ništa od kukanja

S obzirom na ogromne resurse, koje nudi ovo podneblje, na njegovoj farmi je i 300 ovaca i 60 grla mesnih goveda. Cela porodica je uključena u poslove, osim njegovih roditelja koji su već u godinama i sada su samo "logistika". 

"Nema ništa od kukanja, svi smo pozvani stvari pomovišemo na bolje u svakoj branši, tako da ako nećemo mi, neće iko drugi", poručuje Gudelj koji je i otac šestoro dece. Ovo je, kaže, specifičan posao koji ne preporučujem svakom, jer samo ljubavi, mora postojati i strpljenje i mnogo odricanja.

Od kralja do vikinga: U općini s najviše stoke, junica najtraženija

"Pre godinu-dvie dana sam veče došao kući oko pola sedam (18.30h) i mala moja kćer trči prema meni, kaže: Tata, jesi to uzeo slobodan dan na farmi? A ja došao uveče, ona očekuje da dođem u devet, deset. Eto, takav je posao nas farmera znači rano ustajanje, kasno leganje i nema ni petka ni sveca, ali može se živeti, živimo i dobro je, zadovoljni smo", kaže nam Gudelj čija se proizvodnja u jednoj deceniji uvećala sa dve na 200 hiljada litara kozjeg mleka.