Osam veterinarskih veština koje su potrebne svakom vlasniku konja

"Poznavanje nekoliko temeljnih veterinarskih veština može vam pomoći da lakše pomognete vašem konju kad je bolestan ili povređen", poručuje mr.sc. Goran Csik dr veterine koji se bavi ličenjem kopitara pri čemu se oslanja na mnoge resurse - od stalne edukacije do nabavke raznih dijagnostičkih instrumenata. 

"Među svim tim sredstvima moji klijenti predstavljaju značajnu kariku koja može pružiti krucijalne informacije o stanju njihovih životinja", piše ovaj veterinar u stručnom članku "Osam veterinarskih veština koje su potrebne svakom vlasniku konja".

Veštine je podelio u dve kategorije: 

1. Prikupljanje vitalnih informacija o stanju konja pre dolaska veterinara 
2. Pomaganje u nastavku liječenja nakon odlaska veterinara. 

Kaže da, kao što najbolji veterinari nastavljaju svoje obrazovanje tokom karijere, najbolji vlasnici koriste svaku priliku da poboljšaju i prošire svoje znanje i veštine za brigu o konjima.

Merenje temperature 

Povećanje normalne temperature od fizioloških vrednosti, a što je kod konja 37.5°C - 38,5°C za jedan stepen ukazuje na bolesno stanje koje zahteva konsultaciju sa veterinarom. Ipak, ne predstavlja svako takvo povećanje i hitan slučaj. Na primer, ako konj sa 39,5°C ima proliv, a spoljašnja temperatura je visokih 30°C ili viša, a pri tome životinja ne pije vodu, radi se o hitnom slučaju jer će sa takvim znakovima bolesti brzo dehidrirati. Visoka temperatura u ovom slučaju sugeriše da može imati ozbiljnu bolest.

Sa druge strane, konj koji ima proliv, a ima normalnu temperaturu možda se samo prilagođava novom pašnjaku ili nekoj drugoj promeni ishrane. Takođe zahteva pažnju i posetu veterinara, ali se ne radi o hitnoj intervenciji. 

Navodi da merenje temperature nije teško. Radi jednostavnosti, efiaksnosti i sigurnosti, predlaže korišćenje digitalnog, a ne živinog staklenog termometra. Dobro je ako na kraj sa kojim ne merite možete pričvrstiti kopču i povezati je za rep kako bi ga u slučaju pada i slično lakše pronašli. Kraj koji mjri možete podmazati uljem ili neutralnom kremom, a zatim pažljivo staviti u rektum konja. Držite ga dovoljno dugo da dobijete pravilno očitavanje. Digitalni toplomer će se oglasiti zvučnim signalom kada se izmeri temperatura. Postoje digitalni termometri izrađeni posebno za konje, ali jednostavni, jeftini napravljeni za ljudsku upotrebu takođe će raditi.

Kod tumačenja imajte na umu na sledeće činjenice: 

Temperaturu merite pre nego što konju dajete bilo kakve lekove. Nesteroidni ili steroidni protivpalni lekovi će sniziti povišenu. Uslovi okoline uticaće i na temperaturu. Tokom izrazito vrućeg vremena, boravak na suncu bez vode pogotovo kod tamnijih i prekomerno ugojenih konja i kretanja u takvim uslovima ili treninga tokom leta, telesna temperatura prirodno će biti povišena.

Ako ste zabrinuti zbog visokog očitavanja u takvoj situaciji, dobro ga istuširajte hladnom vodom, dobro ga ostružite i stavite u hlad 20 minuta. Njegova telesna temperatura bi trebala znatno da padne. Ako se to ne dogodi, postoji razlog da potražite veterinarsku intervenciju.

Broj otkucaja srca u minuti

"Od vlasnika ne očekujem da kod poziva na intervenciju kaže i broj otkucaja srca u minuti, ali ako on ponudi sam tu informaciju uvek sam prijatni iznenađen", piše Csik dodavši da takav podatak često dobije od jahača koji se bave daljinskim jahanjem, jer oni u svom treningu redovno koriste pulsmetre, pa im takvo očitavanje ne predstavlja problem. Normalna brzina otkucaja srca u mirovanju je 30 do 40 otkucaja u minuti. Povišeni puls u mirovanju može biti pokazatelj bola, a što je posebno važno kod sumnje na kolike. 

"Otkucaji srca su ekvivalentni pulsu, ali osetiti i izmeriti puls konja može biti malo zeznuto", opisuje ovaj veterinar detaljno objasnivši kako to da uradimo.

Na konjima možete pronaći puls na delu iznad kopita ili ispod čeljusti. Pronaći puls na delu iznad kopita  je dosta teško, pogotovo kod hladnokrvnih i na njega može uticati puno stvari, dok puls prema čeljusti ima tendenciju da ostane stabilan.

Da biste ga izmerili, stanite okrenuti prema glavi i osetite unutrašnjost jedne strane čeljusti, otprilike na razdaljini od jedne trećine dužine vilice gledano od nosa. Možete koristiti bilo koju ruku i proveriti s obe strane. Stavite palac na spoljašnju stranu lica kako biste umirili ruku i "kotrljali" svoja četiri prsta duž unutrašnjosti čeljusti pri čemu ćete osetiti vrlo fleksibilnu strukturu nalik na cev. To je kanal slinovnice, a nakon što ga pronađete, obično možete da osetite puls na istom mestu tako što ćete malo ublažiti pritisak. 

Druga mogućnost je da slušate otkucaje pomoću stetoskopa koji se može kupiti za manje od 3.000 dinara u apoteci. Jednostavno uhvatite glavu stetoskopa, držeći prste podalje od osetljive dijafragme na prednjoj strani instrumenta. Otkucaji srca se najbolje čuju sa leve strane iza lakta gde stoji pojas od sedla. Normalan zvuk srčanih tonova (otkucaja) je karakterističan "lab-dab" zvuk koji se broji kao jedan otkucaj. Možda ćete se morati malo potruditi, ali na kraju ćete pronaći mesto na kojem možete jasno čuti srce i početi da brojite otkucaje.

"Imajte na umu ono očigledno, a što je lako prevideti ako ste zabrinuti, konj koji je bio nedavno aktivan imaće povišen broj otkucaja srca, ali trebao bi se brzo smanjiti kada se odmori, vraćajući se u normalu u roku od 20 minuta", precizira. 

Određivanje brzine disanja

Još jedan koristan vitalan znak je brzina disanja. Stojeći uz glavu konja i gledajući ga postrance, možete videti kako se grudni koš širi sa svakim udisanjem. Normalan raspon udisaja u minuti je 10 do 20. 

Istina, nezgodno je osigurati da životinja mirno stoji. Budući da koriste miris i njušenje kako bi razumeli šta se događa oko njih, obrasci disanja se mogu poremetiti. Isto važi i ako traži poslastice. U slučaju da prilikom brojanja zanjišti, verojatno ćete morati brojati ispočetka.

Konj će nakon fizičkog napora teže i brže disati, ali te bi se vrednosti trebale vratiti u normalu u roku od 20 minuta. Oni koji ubrazno dišu u mirovanju, možda se na taj način pokušavaju hladiti, a što je povezano sa povišenom temperaturom i/ili imaju bolest respiratornog sistema, na primer astmu. U svakom slučaju, to je važna informacija koju možete podeliti sa svojim veterinarom.

Provera sluznica

Boja sluznice, zajedno sa vremenom koje im je potrebno da se opet napune kada se zaustavi cirkulacija, mogu otkriti brojna stanja, od dehidratacije do šoka i nekih intoksikacija. Pre svega morate znati šta je "normalno" kako biste mogli da uočite promene u boji.

Boju sluznice oka (konjuktive) teško je interpretirati laiku budući da su kod konja često zaražene kao fiziološka pojava. Zbog toga je za ocenu najbolje korististiti sluznice desni koje se kreću u boji od losos ružičaste do vrlo blede, breskvasto ružičaste. Kada je cirkulacija ugrožena, može znatno da izbledi. Cigla-crvene desni mogu biti znak dehidratacije, endotoksemije ili trovanja biljkama. 

Provera je jednostavna - podignite gornju usnu i dobro pogledajte. 

Značajan podatak daje i vreme ponovnog punjenja kapilara, (engl. capillary refill time (CRT)). Izvodi se pritiskanjem palca na konjske desni neposredno iznad zuba dok područje ne pobeli pod pritiskom (dovoljna je jedna ili dve sekunde). Zatim uklonite palac i prebrojte koliko je sekundi potrebno da se boja vrati. Kod zdravog konja to će se dogoditi vrlo brzo, u 2-3 sekunde. Ako se čini sporim, to je važna informacija koju ćete preneti svom veterinaru.

Nakon što veterinar postavi dijagnozu, započne lečenje i ode iz dvorišta neko treba da nastavi terapiju koja je sastavni deo oporavka životinje. Ovde puno mogu da  doprinesu vlasnici ili čak da u potpunosti preuzmu mnoge aspekte lečenja i nege. Ovo vam takođe može uštedeti znatnu količinu novca smanjenjem broja dodatnih dolazaka ili čak potrebu za hospitalizacijom.

Evo još četiri temeljne veštine koje vlasnik može lako steći kako bi pomogao oporavku konja.

Davanje lekova na usta

Postoji nekoliko oblika oralnih lekova, koji se daje svakodnevno ili čak nekoliko puta dnevno. Pouzdana primena antibiotika ili nesteroidnih protivupalnih lekova ključna je za brz i potpun oporavak.

"Ako uporedimo davanje lekova na usta detetu koje ne sarađuje ili ljutoj mački, davanje tableta konju od 700 kilograma biće znenađujuće jednostavno", komentariše veterinar. 

Sve što vam treba su pravi alati i tehnika. Puno lekova se može pomešati sa ukusnom hranom uz dodatak šargarepe ili jabuke. Za drobljenje tableta može poslužiti običan avan ili novija drobilica za tablete. Tako smrvljene lekove možete pomešati sa manjom količinom umaka od jabuka, voćnim jogurtom. Šta god da se koristi, bitno je da količina ne bude veća od dva decilitra.

Sadržaj usisajte u špric sa kateterom. Veterinar piše da možete ponovo koristiti špric od paste protiv glista ako ste je temeljno očistili. Sa napunjenim špricom u ruci, držeći konja za ular pažljivo gurnite palac svoje ruke u prostor sa strane njegovih usta gde inače ide žvala. Dok otvara usta, brzo mu uvucite vrh ššrica u usta i špricajte sadržaj nazad i preko jezika. Držite glavu sa ularom nekoliko sekundi malo uzdignuto kako bi progutao sav sadržaj. Verojatno će spustiti glavu i žvakati, ali sa pravom mešavinom i tehnikom, neće moći ispljunuti lekove.

Primena lekova za oči

Tretiranje bolesnog oka može biti prilično zahtevno. Većinu masti ili kapi treba nanositi tri, četiri ili čak pet puta dnevno kako bi bile efikasne. A proces nije uvek prijatan ni za konja ni za čoveka. 

Potrebno je vreme za učenje tehnika i kooperativan konj. Metoda nanošenja masti je nekoliko, a jedna od njih je da stanete pored konja okrenuti prema oku koje treba lečiti. Držite cev za mast u jednoj ruci, a drugu gurnite ispod ulara. Pritom proverite je li dovoljno labavo podešen da vam ruka isklizne ako zabaci glavu. Stavite kažiprst te iste ruke u nabor gornje veđe. Stavite palac ispod njegovih donjih trepavica. Vrlo lagano pritisnite prema unutra i razdvojite kapke, što će stvoriti prostor na donjoj veđi oka gde možete stisnuti propisanu količinu masti. 

Alternativno, stavite mast na čisti vrh prsta i povucite je u prostor formiran u donjoj veđi oka. Ovu tehniku možete primenjivati na različite načine, a često je to posao za dve osobe jer ponekad konj ne želi da sarađuje. Ako vam ne polazi za rukom, tada je pametno hospitalizovati ga ili mu ugraditi sistem za kapanje oka.

"Da, to je dodatni trošak, ali cena zanemarivanja terapije bi mogla dovesti i do gubitka oka", upozorava Csik. 

Menjanje zavoja 

Ako vaš konj ima otvorenu ranu, možda ćete biti zaduženi za promene zavoja u predstojećim danima ili čak nedeljama. To je važan zadatak ne samo za održavanje rane čistom, već i za procenu zaceljivanja i uočavanje znakova od čega zavisi dalja veterinarska intervencija. U većini slučajeva veterinar obaveštava vlasnika o tome da li će trebati posebne zalihe ili tehnike za specifičnu situaciju. Obično se koriste "jorgani" i pamučne obloge Samolepljivi veterinarski zavoji su prikladni, ali mnoge se marke skupljaju kada se pokvase. To nije problem za onoga koji se drži u štali, ali mogao bi biti za onog koji je napolju, u ispustu, bez nadzora. 

Kod svake promene zavoja pažljivo pogledajte ranu. Ako uočite neobičan iscedak, neprijatan miris ili bilo šta drugo sumnjivo, pozovite veterinara. Ako niste sigurni šta vidite, fotografišite i pošaljite mejlom ili drugim komunikacijskim kanalom. Svakodnevnom pažnjom možete primetiti infekciju na početku ili početak stvaranja divljeg mesa u fazi kada je to još uvek lako rešiti.

"Mnogi ljudi brinu o načinu primene zavoja i različitih obloga, ali procena rane je zapravo kritičan deo procesa", poručuje Csik. 

Rana se čisti i leči prema uputstvima veterinara, a zatim se ponovo prekrije sterilnom gazom, dovoljnom količinom vate ili vatenog zavoja i zatim zavojem.

"Čućete puno informacija o "ispravnom" smeru koji treba zamotati, ali iskreno, kada nanosite dobro postavljenu količinu vate oko noge, nema velike razlike", komentiše veterinar uz poruku da je važno zavoj postaviti čvrsto, ali ne prečvrsto kako ne bi oštetili tetivu. Pričvrstite ga trakom za zavoj ili malim komadom ljepljive trake.

Pregled posteljice nakon porođaja

Kod porođaja kobila posteljicu obično izbacuje u roku od tri sata nakon rođenja ždrebeta. Iako neke mogu izbaciti i kasnije, bez posledica na njihovo zdravlje većina njih sa dulže zadržanom posteljicom mogu imati ozbiljne, životno opasne posledice.

Ako posteljica nije izašla u celosti, stanje će biti očito jer će iz stidnice kobile visiti pupčana vrpca i delovi amniona. Delove koji su izvan kobile treba podvezati, skupiti u vreću koja će svojom težinom sama polagano izvlačiti preostali deo koji je ostao u kobili.

Nikako se ne sme snažno vući bez kontrole jer se na taj način može otrgnuti. Zadržavanje samo malog dela posteljice unutar materice možda se neće primijetiti, a rezultiraće ozbiljnim komplikacijama. 

Nakon izbacivanja posteljicu uvek treba pažljivo ispitati kako bismo bili sigurni da je potpuno izašle. Mora da sadrži delove oba roga materice. Ona koja je sadržavala ždrebe biće deblja, a druga, nefetalna strana (rog) biće tanka i naborana. Naborani vrh posteljice, odnosno nefetalni deo roga se češće zadržava u materici.

Ako primetite da nije u celosti izbačena u roku tri sata nakon rođenja ždrijebeta, obratite se veterinaru kako bi on mogao da interveniše.

Zadržanu posteljicu uvek treba odmah lečiti. Neuspeh u lečenju ovog stanja može dovesti do ozbiljnih posledica za kobilu, uključujući endotoksemiju, laminitis ili endometritis.