Porodičan uzgoj simentalaca najčešći u resavskom kraju

Simentalska rasa goveda nastala je u Švajcarskoj, sa ciljem da se izgradi genotip kombinovanih sposobnosti: dobra mlečnost i kvalitetno meso. Danas, ove rase ima najviše u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj i drugim zemljama centralne Evrope. U Srbiji je izbor većeg broja poljoprivrednika, a tradicija uzgoja u resavskom kraju, gde je ova rasa najbrojnija, potiče još s kraja 19. veka.

"Stočari iz opštine Svilajnac poznati su po uzgoju te rase goveda, pa mi težimo tradiciji i da budemo stalno na vrhu po kvalitetu", kaže Dragan Milojević, član Udruženja "Resavski simentalac", čija su grla na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, odlikovana prvom klasom.

Prosečna laktacija krava 6.000 litara na godišnjem nivou

Odlike simentalske rase goveda jesu dobre reproduktivne sposobnosti, otpornost na bolesti, dobra proizovodnja mesa i dok daje manje mleka od holštajn rase, dugovenčija je.

"Osemenjavanjem određenim semenom bika, dobili smo mlečnog simentalca. Naše krave, za razliku od holštajn rase, nisu kratkog veka. Kod simentalca u proseku bude 5 do 6 laktacija, dok je kod holštajna do tri. Prosečna laktacija krava na našim imanjima je 6.000 litara na godišnjem nivou, a mleko je ekstra klase”, kaže svilajnački stočar iz sela Troponje.

Simentalac više biraju manji proizvođači

Velike farme u zapadnim zemljama, koje su usmerene samo na mlečno govedarstvo, posle druge ili treće laktacije, holštajn junice prodaju ili šalju na klanje i na taj način stalno obnavljaju svoju proizvodnju. U Srbiji je više isplativo gajiti rasu koja se kategoriše kao kombinovani tip i upravo zbog toga, i svoje dugovečnosti, simentalac više biraju manji proizvođači.

"Mi u ovom delu Srbije nemamo uslova da budemo veliki proizvođači od stotinu krava. Naš pun kapacitet je 20 do 30 grla na jednom imanju i zbog ustinjenosti radnih površina i nedostataka radne snage, sve se svodi na porodičan uzgoj", kaže Milojević.

Stočari zabrinuti za budućnost

Resavski region, kao i veći deo Srbije prošle godine bio je pogođen sušom. Nedosatak hrane, negativno je uticao na svilajnačke proizvođače. "Prošle godine bili smo desetkovani sušom, rod je bio prepolovljen, pa smo dosta ulagali u kupovinu sena i koncentrovane hrane, kako bismo sačuvali taj genetski potencijal. Međutim, ukoliko se u stočarstvu Srbije nešto ne promeni drastčno, ne vidim neku bolju perspektivu", zabrinut je Milojević.

Samo ovaj proizvođač, među mnogobrojnim članovima Udruženja “Resavski simentalac”, ima 16 grla i 10 ha zemlje u svom vlasništvu, a oko pet uzima pod zakup. Međutim dobit od mleka nije dovoljna za život i dalje proširenje proizvodnje.

"Mlečno govedarstvo nije moj primarni izvor prihoda. Pored toga ja se bavim i privatnim preduzetništvom, imam bravarsko-limarsku radnju, tako da jedno drugo dopunjuje i pomaže. Kad kasne isplate za mleko, platom se izmiruju obaveze državi i od toga se živi. Mlečno govedarstvo je posao od 365 dana u godini, jer morate i ujutru i uveče da muzete mleko, pa mnogi izbegavaju ovim da se bave", kaže Milojević.

Nagrade sa 85. Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu

Resavski stočari na sajmovima poljoprivrede i izložbama goveda učestvuju od 1935. godine, a retko koja godina prođe bez nagrada i priznanja. Na 85. Sajmu poljoprivrede izlagači iz Svilajnca ove godine osvojili su jednu zlatnu i tri bronzane medalje u kategoriji junica, dva pehara za dve kolekcije junica i zlatnu medalju za prvu pratilju šampionke.