Potrošnja antibiotika u stočarstvu mogla bi da poraste gotovo 30% do 2040. godine

Ako se postojeće poljoprivredne prakse ne promene, globalna upotreba antibiotika u stočarstvu mogla bi do 2040. godine da poraste za gotovo 30% i premaši 140 hiljada tona. Ovo pokazuju najnovije procene naučnika iz Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), koje upozoravaju na potrebu hitnih promena u načinu proizvodnje.

Prema tim procenama, već u sledećih pet godina potrošnja bi mogla da poraste za gotovo 19%, dok bi bez dodatnih mera do 2040. dostigla čak 143.481 tonu, što je povećanje od 29,5% u odnosu na 2019. godinu.

Velike regionalne razlike

Analiza FAO-a pokazuje i značajne razlike među regionima. Azija bi i dalje trebala da dominira s oko dve trećine ukupne potrošnje antibiotika u stočarstvu, dok se najveći rast očekuje u Africi, čak 40,8% do 2040. godine. S druge strane, u Severnoj Americi i Evropi očekuju se tek minimalna povećanja.

Uprkos zabrinjavajućim prognozama, ističu da postoje konkretne mere koje bi mogle znatno da smanje upotrebu ovih lekova. Prema alternativnim scenarijima, optimizacija proizvodnje i poboljšanje zdravlja životinja mogli bi smanjiti potrošnju i do 57%, na približno 62 hiljade tona do 2040. godine.

Antibiotici manje efikasni: Njihova upotreba u veterini će se smanjiti za 50 odsto?

Takav pad bio bi moguć kroz bolje upravljanje farmama, unapređenje biosigurnosnih mera i povećanje efikasnosti proizvodnje.

Naučnici pritom naglašavaju i važnost smanjenja ukupne biomase stoke, odnosno broja uzgajanih i prerađenih životinja, što direktno utiče na potrebu za ovim sredstvima.

Dosadašnja istraživanja koristila su metodu tzv. jedinice korekcije populacije (PCU) za procenu intenziteta upotrebe antibiotika. Ipak, ta je metoda često bila kritikovana zbog nedovoljne preciznosti.

Nove metode praćenja potrošnje

Kako bi se to poboljšalo, istraživači su razvili novu metodu, konverziju biomase stoke (LBC), koja uzima u obzir stvarnu masu životinja i razlike među vrstama, proizvodnim sistemima i veličinom stada. Time se omogućava preciznije praćenje ukupne biomase, odnosno ukupne mase životinja namenjenih ishrani.

Važnost smanjenja upotrebe antibiotika prepoznata je i na međunarodnom nivou. Čak 47 država već se obavezalo da smanji korišćenje antimikrobnih sredstava u stočarstvu za 30 do 50 odsto do 2030. godine. Dodatno, brojne zemlje podržale su i deklaraciju Opšte skupštine UN-a kojom se predviđa značajno smanjenje njihove upotrebe.

U tom kontekstu FAO je pokrenuo i inicijativu RENOFARM, program usmeren na smanjenje potrebe za antimikrobnim sredstvima u poljoprivredi kroz održivu transformaciju prehrambenih sistema. Program državama nudi smernice za politike, tehničku pomoć i jačanje kapaciteta kako bi se smanjila zavisnost od lekova, uz istovremeno očuvanje produktivnosti.

Kao zaključak, FAO upozorava da će bez sistemskih promena u stočarstvu globalna potrošnja antibiotika nastaviti da raste, što može imati ozbiljne posledice za zdravlje ljudi i životinja. Istovremeno, dostupna rešenja pokazuju da je smanjenje moguće, ali samo uz koordinisane i pravovremene mere na globalnom nivou.