Pregoni na pašnjacima su velika prednost za životinje i biljke, a povećavaju i dobit

Trenutno se najčešće susrećemo s pašnjacima koji se slobodno napasuju. U pravilu ili ih čuva pastir ili su ograđeni, ali nema pregona, nema planskog iskorišćavanja. Možda možemo reći bolje ikako nego nikako, ali ipak se radi o stihijskoj upotrebi važne i kvalitetne hrane u uzgoju stoke. Kao što nam je rekao profesor dr sc. Josip Leto, s Agronomskog fakulteta, prirodno je da krava pase. To smo im i omogućili. Kod nekih nailazimo u gradu s tzv. električnim pastirom, ali ne i pregonom čime smo osigurali samo čuvanje stoke, ali ne i planiranu upotrebu krme na pašnjaku. 

"Životinja bira šta joj je ukusnije i kvalitetnije pa ne dira ono loše i korove, a oni se vrlo brzo šire i prevladavaju na pašnjaku. Ima tada mnogo zaraslih površina i puno vrsta koje životinje izbegavaju da pasu i zato uvek trebamo težiti pregonskom napasanju", istaknuo je profesor Leto na jednom predavanju uzgajivačima goveda.

Rotiranje stoke u pregonskom napasanju 

"Još je nešto važno za istaknuti, a što će u budućnosti biti jako važno. Kada jedemo meso stoke koja se hrani industrijski proizvedenom hranom nedostaje mnogih kiselina koje sadrži meso od životinja s paše. I oni koji kupuju meso životinja koje su pasle, manje su gojazni", kaže Leto.

U pregonskom napasanju rotira se stoka nekoliko puta u godini, a bitno je da se travnjaku da vreme koje mu je potrebno da se obnovi. Pustiti ih kada je negde visina trave 20-tak cm, a prebaciti u drugi pregon kada je visina trave 10-tak centimetara. Potrebno je znati da spremanje krme i hrane u štali čini preko 60 odsto troškova u ukupnoj proizvodnji. Držanjem na paši, po jednom grlu se neto dobit povećava za čak 200 dolara po istraživanju američkih stručnjaka. Profesor Josip Leto ističe i kako se u govedarstvu povećava dobit pregonskim napasanjem, posebno u mesnom gde prevlavadavaju rase koje veliki deo godine mogu biti na pašnjaku, a trava s pašnjaka je tada jedini obrok. Ograđivanje kod takvog uzgoja je najveći trošak. Žica i slično ili kupovina električnog pastira. Ipak, to je jednokratni trošak.

"Mnogi proizvođači nevoljno uvode pregonsko napasanje, jer misle da se puno vremena troši na prebacivanje životinja iz pregona u pregon", istaknuo je Leto na Seminaru uzgajivača goveda. Ako se pravilno projektuje raspored pregona i ograda, ne treba više od 15 minuta dnevno za taj posao. U suprotnom, ishrana silažom i senom u štali uzima značajno više vremena zavisno od broja životinja i opreme. Napasanje smanjuje godišnje potrebe za senom ili silažom što dodatno štedi vreme, a i novac. Kod velikih stada, na primer onih koji broje od 250 do 500 grla prebacivanje na drugi pregon ne traje značajno duže od prebacivanja manjeg broja grla.

Životinje treba premeštati prateći rast biljaka, a ne po kalendaru

Ipak, kod pregonskog napasanja dobije se veći prinos pašnjaka. To je tih i miran način proizvodnje, a životinje su zdravije. Imaju više životnog prostora i svežeg vazduha, manje su izložene visokim nivoima mikroorganizama, a slobodnim kretanjem poboljšavaju fizičko stanje, poboljšavaju krvnu sliku, stanje mišića, kosti, tkiva i slično, te je i time, manja opasnost od ozleda i raznih bolesti. Izlučenja iz stada zbog zdravstvenih problema smanjuju se s 35% na oko 10%, kaže ovaj stručnjak.

Kada su ga okupljeni stočari pitali kada početi s pregonskim napasanjem odgovorio je kako je najbolje vreme za napasanje odmah nakon najbržeg vegetativnog porasta biljaka, a pre klasanja, metličanja i cvetanje, odnosno stvaranja semena trava. Početi na 15-20 cm, prekinuti na 7-10 cm.

"Upravljanje ugljenikohidratnim ciklusima ključ je za kvalitetan i dugotrajan pašnjak. Prečesto napasanje dovodi do smanjenja pričuvnih hraniva u korenu što iscrpljuje i slabi pašnjak. Vreme odmora pregona u uskoj vezi je sa sezonskim porastom biomase travnjaka. U proleće i rano leto korišćenje traje dve do tri nedelje, a kasnije četiri do šest. Životinje treba premeštati prateći rast biljaka, a ne po kalendaru. Prerano napasanje dovodi do iscrpljivanja poželjnih biljaka vrste i u prednost dolaze nepoželjne vrste. Prekasno napasanje pak dovodi do situacije da krma pašnjaka preraste i smanjuje njen kvalitet. Ipak, najvažnije je ne dozvoliti prepasivanje pašnjaka i pravilo je prekinuti napasivanje na 10ak cm visine trave na livadi. 

Više pregona obično je bolja varijanta i za životinje i za biljke

Ako stočar primeti da ima puno odbačene krme treba smanjiti veličinu pregona ili produžiti vreme napasanja, a nekada treba pribeći i sanitarnoj kosidbi. Koji broj pregona pitaju me često. Nema "najboljeg“ broja pregona. Bilo koji broj pregona bolji je od neprestanog napasanja. Deljenjem pašnjaka na više pregona povećavamo dužinu odmora pregona, a smanjujemo vreme napasanja. Na primer ako imamo dva pregona tada je sistem 50% napasanja, 50% odmora; a kod četiri pregona: 25% napasanja, 75% odmora itd. Više pregona obično je bolja varijanta i za životinje i za biljke", priča nam Josip Leto objašnjavajući i kako izračunati broj grla na površinu pašnjaka.

Pregon treba biti dovoljno veliki da osigura optimum visokokvalitetne krme za svaki ciklus napasanja. Računa se da jedno odraslo govedo ili ovca dnevno pojede krme izražene u suvoj materiji 2,5-3 % od vlastite telesne težine. Na primer krava teška 600 kg konzumira 15-18 kg ST krme što je oko 100-125 kg zelene krme.