Putem koje mape stočari i kupci mleka pronalaze jedni druge?

Za Aleksandra Džavrića mnogi su saznali kada je na društvenim mrežama podelio objavu da je porodica Mihajlović iz Savinog sela ostala bez otkupa mleka. Interesovanje građana za kupovinu mleka direktno od proizvođača bilo je veliko, pa se Džavrić, zajedno sa Milošem Jovanovim, Vladimirom Jankovićem i Petrom Ivanovićem, potrudio, da napravi veb platformu pod nazivom Mlekomap.

"Aplikacija je osmišljena da poveže proizvođače mleka i potrošače. Često su to ljudi koji žive blizu jedni drugih i ova aplikacija treba da bude 'most' između njih. Gledajući kakva je situacija oko nas i kako godinama sve propada, nismo želeli da ostanemo nemi", kaže Džavrić i dodaje da je sveže mleko proizvod koji ne može da se šalje, pa je ideja bila da se napravi mapa na kojoj bi kupci mogli da pronađu gde u blizini postoji neki proizvođač mleka.

Korišćenje aplikacije jednostavno

Korišćenje aplikacije Mlekomap je veoma jednostavno. Kupci lako na mapi mogu da pronađu podatke o lokaciji, proizvodima, a proizvođači se na jednostavan način prijavljuju.

"Proizvođači mleka mogu se prijaviti putem mejla, mogu poslati poruku na društvenim mrežama, ukoliko se ne snalaze najbolje, ali i sami mogu dodati svoje gazdinstvo. Potrebno je da izaberu deo oglas/postavite gazdinstvo, da popune osnovne podatke i tekst oglasa", kaže naš sagovornik i dodaje da je sve besplatno.

"Samo prvog dana, bilo je prijavljeno 25 proizvođača, a sedam dana kasnije više od 150. Deset dana od kada je platforma aktivna, broj prijavljenih proizvođača mleka je oko 220", kaže Džavrić i dodaje da se taj broj svakodnevno uvećava i više nema kraja u Srbiji, a da nema prijavljenih poljoprivrednika.

Prodavca mleka je lako pronaći

Ukoliko kupac želi domaće, kvalitetno mleko, na mapi može da pronađe koji proizvođači su u njegovoj blizini. Pored osnovnih informacija da li se mleko prodaje u domaćinstvu ili se dostavlja, preporuka je da se proizvođač kontaktira direktno i da se pecizira sve, od cene do načina preuzimanja. 

Razlog zašto je nastala platforma je što sve više proizvođača mleka ostaje bez otkupa mleka, a posebna priča su cene koje uglavnom ne pokrivaju troškove proizvodnje. Tvorci platforme smatraju da ne postoji razlog da se ne kupuje direktno od proizvođača i da se na taj način dobija kvalitetan proizvod, za razliku od svega onoga što se nudi u trgovinama pod oznakom "domaće" ili "organsko". 

Apel je i da kupci imaju strpljenja i razumevanja, jer je ovakva platforma novina i potrebno je vreme da bude i jednostavna i precizna. Treba imati u vidu i da je pre svega neprofitna i da je nastala iz potrebe da se pomogne, pre svega malim proizvođačima, da ne propadnu, jer je sve veći broj onih koji ostaju bez ugovora o otkupu mleka. Sve sugestije su dobrodošle kao i pomoć onih koji žele da svoj deo slobodnog vremena posvete održavanju platforme. 

Gazdinstva koja bi prodavala melko preko platforme Mlekomap trebalo bi da budu registrovana, broj grla nije bitan, a odnosi se i na one koji imaju koze i ovce. Fokus jeste za sada na mlečnom govedarstvu koje je u najvećoj krizi, ali ako se Mlekomap pokaže korisnim i bude ineresovanja, u planu je da se proširi ponuda i na ostale poljoprivredne proizvode. 

Platforma nije ograničena samo na Srbiju

Cene mleka su različite, od 65, pa do 200 u zavisnosti da li se dostavlja na kućnu adresu, ali se većina proizvođaća odlučila da to bude 100 dinara, što je povoljna cena i za jedne i za druge. Proizvođači mleka nedavno su protestvovali zbog cena i premija. Država je prihvatila da poveća premije za mleko, ali su zato mlekare snizile cene na 36 do 38 dinara od 1. juna, što poljoprivrednike ponovo dovodi u težak položaj.

Ono što je još zanimljivo, kada je Mlekomap u pitanju je da nije teritorijalno ograničen i bilo bi sjajno da se ovakva priča proširi i na komšijske zemlje, jer je situacija u govedarsvtu slična.