Sjeničko-pešterska pramenka odoleva zaboravu

Sjeničko-pešterska ovca danas je jedna od najzastupljenijih rasa pramenke u Srbiji. Nastala je na Pešterskoj visoravni i odatle se proširila na područje zapadne Srbije, deo Bosne i Hercegovine i sever Crne Gore. Sa jednim od odgajivača sjeničke pramenke razgovarali smo o glavnim osobinama te rase i njenom mestu u ovčarstvu današnjice.

Jedna od naših najrasprostranjenijih rasa

Safet Brunčević, iz Sebečeva, nadomak Novog Pazara, jedan je od odgajivača sjeničke pramenke. Nakon držanja različitih rasa opredelio se za ovu autohtonu ovcu. Safet stado drži u čistoj rasi, a uskoro planira i proširenje stada.

"Sjeničku pramenku aktivno držim 2 godine. Trenutno stado ima oko 20 grla ženki i ovna u čistoj rasi. U planu je proširenje stada na 30 grla, za toliko imam postora. Ovce su redovno na ispaši, ova rasa nije za štalske uslove gajenja. Na području Novog Pazara sezona ispaše traje skoro 8 meseci, u Sjenici je kraća, oko 6 meseci. Inače, sjenička pramenka se najviše gaji u delu Sjenice i Tutuna, a malo manje ovde u Novom Pazaru. Dosta primeraka ima i u okolini Valjeva, Kragujevca i Trstenika", priča nam Safet.

Postiže maksimalne rezultate u uslovima oštre kontinentalne klime

Prirodno-geografski izazovi Pešterske visoravni jako utiču na način života i izbor rase koja će se u ovoj oblasti gajiti. Sjenička pramenka, potpuno je sjedinjena sa prirodom kraja u kome je nastala, a odlikuje se velikom otpornošću i izdržljivošću. Odlično podnosi ekstremno hladne zime, ali i velika temperaturna kolebanja u toku samo jednog dana.

"Poznato je da područje Sjenice zna da bude najhladnije u Srbiji. U odnosu na druge rase, u takvim uslovima, sjenička pramenka je najrentabilnija za odgoj. Prosečna težina ovaca je oko 70 kg, ovnova 120 kg. Mlečnost iznosi oko 1 litar dnevno po grlu. Ovce ulaze u priplod negde sa 10 meseci starosti. Određeni primerci se uparuju ranije ili kasnije. Mada ko može finansijski da izdrži, idealno je da se ženke puštaju u priplod tek sa 18 meseci starosti. Jagnje se jednom godišnje, realan prosek je 1,5 jagnje po ovci. Naravno sve zavisi od odgoja. Ukoliko je ishrana kvalitetna, u smislu ispaše i žita, najbolja grla mogu da daju i do 7 jagnjadi u 3 jagnjenja za dve godine. Mladunci su vitalni i jako dobro podnose zimu. Gubici pri jagnjenju su minimalni. Dešava se da se ovca ojagnji na snegu i mladunče ubrzo ustane, dok virtemberško jagnje zna da ugine ukoliko su noći hladne. Generalno rasa virtemberg, koja se odlično pokazala u Šumadiji, kod nas se ne razvija dobro, čak i u najboljim uslovima odgoja", objašnjava Brunčević.

Rasa mora da odgovara podneblju

Osim izražajne otpornosti i prilagodljivosti, sjenička pramenka je nadaleko čuvena po kvalitetu proizvoda dobijenih od nje. Baš to je ovoj autohtonoj rasi obezbedilo opstanak i zapaženo mesto u srpskom ovčarstvu.

"Na lokalnim pijacama najveća potražnja vlada za sjeničkom pramenkom. Iza nje po potražnji odmah je svrljiška. Sve što sjenička ovca daje - jagnjad, mleko, vunu, đubrivo za poljoprivredu, visokog je kvaliteta. Držao sam ranije i druge rase i svaka je dobra na svoj način, ali najbolje je odlučiti se za jednu u skladu sa mogućnostima i uslovima sredine. Ujedno bi i moj savet za početnike bio da se posvete rasi koja je najzastupljenija u mestu gde žive i koja odgovara podneblju", kaže na kraju razgovora Brunčević.