Specifičnosti ishrane koza

Kada se izvrši poređenje sa kravama, po jedinici telesne mase koze mogu da izluče i do 1,5 puta više suve materije mleka. Zbog toga su potrebe koza u hranljivim materijama veoma visoke. S druge strane, po litru namuženog mleka koze troše manje hrane od krava.

Koze koriste daleko veći broj hraniva od goveda i ovaca, a mogu da konzumiraju veliki broj kabastih hraniva. Bitna karakterstika u ishrani koza je što njima prijaju česte izmene obroka, odnosno da se hrana češće menja. Time se povoljno deluje na apetit, koji se povećava, te je i proizvodnja veća.

Praktične preporuke za hranjenje koza

Kada nema paše ili zelene hrane, kozama može da se daje silaža, pareni krompir, stočna repa, seno, sporedni proizvodi industrije (repini rezanci, pivski treber, i drugo), i u krajnjoj nuždi slama žitarica. Praktične preporuke su da se silaža daje do 3 kg/dan, stočna repa 2 - 4 kg/dan, pareni krompir do 2 kg/dan, seno kao i silaža, a slame do 0.5 kg dnevno. Korišćenje kukuruzne silaže treba obavljati sa oprezom, budući da se mogu javiti probavni i metabolički poremećaji. Seno treba da bude lisnato, dobro osušeno, primat imaju leguminozna sena. Koze takođe brste, a među drvećem koje rado brste se nalaze brest, leska, jasen, vrba i hrast. Od žbunja rado konzumiraju divlje kupine, vres i drugo.

Koncentrovana hraniva koja se daju kozama treba da budu grubo usitnjena, nikako sitno, a najbolje je davati peletiranu koncentrovanu hranu.

Učestalost hranjenja

Koze daleko bolje koriste hranu kada im se ona daje u više manjih obroka, nego jednom dnevno. To pokazuje i podatak da se dvostruko više hrane utroši po jedinici namuženog mleka kada se koze hrane jednom dnevno, u odnosu na hranjenje pet puta dnevno. Zbog toga, kada se koze drže u staji, bez mogućnosti izlaska na pašu, treba voditi računa da njihov obrok bude podeljen na manje delove koji se daju više puta na dan. Isto važi i kada je ispaša vremenski ograničena u toku dana.

Brže preživaju od drugih preživara

Zahvaljujući veoma pokretnim usnama i jeziku, koze su u stanju da pasu veoma kratku travu, koja je govedima i ovcama nedostupna. Takođe, koze mogu da brste lišće koje ne mogu da jedu ostale životinje. Koze luče znatno više pljuvačke od ovaca. Smatra se da je razlog ovoj pojavi taj što koze brže žvaću i preživaju od drugih preživara, što je opet posledica anatomskih razlika. I brzina fermentacije u burgau je veća kod koza nego ovaca i goveda. Ovo dokazuje činjenica da se u uslovima ishrane po volji koze hrane više puta na dan od ovaca.

Koze su veliki probirači

Koze su i vešte u veranju i sposobne su da dopru do teško pristupačnih terena, a mogu i da stoje na zadnjim nogama, što im daje i visinsku prednost u borbi za hranu sa drugim životinjama. Koze prave razliku između različitih ukusa: gorkog, slanog, slatkog i kiselog i mogu da budu vrlo ćudljive pri ishrani. Koza često proba hranu koja joj je ponuđena pre nego što se odluči koje će delove hraniva konzumirati. Često od ponuđene kabaste hrane koze mogu da odbace i do 50%. Ponekad se dogodi da iz nepoznatog razloga koze potpuno prestaju da konzumiraju neko hranivo.

Kao veliki probirači slabo iskorišćavaju kvalitetne pašnjake, jer veoma pažljivo biraju delove hrane koje će pojesti. Iz tog razloga najbolje je pregonsko napasanje uz korišćenje pokretnih (i/ili električnih) ograda. Preporuka je da se svakog dana povećava površina na kojoj se životinje napasaju, a sa njom i broj koza po jedinici površine pašnjaka. Na ekstenzivnim pašnjacima probirljivost koza je pozitivna osobina. Takođe, i ispašom po nepristupačnim terenima one biraju delove velikog broja različitih biljaka koji su najhranljiviji. Zato koze najbolje iskorišćavaju pašnjake kada se kombinuju sa ovcama.

Budući da koze daju velike količine mleka, na ishranu se mora obratiti posebna pažnja, kako bi se obezbedile neophodne hranljive materije koje su potrebne za tu zahtevnu proizvodnju.

Foto: depositphotos.com; oorka5