Subvencije za stoku Janjići čekaju dve godine

Na adresu gazdinstva Snežane Janjić, iz sela Neradovac kod Vranja, ni posle dve godine od konkurisanja ne stiže obaveštenje kada će dobiti subvencije za stoku, za koje su uredno podneli zahtev Ministarstvu poljoprivrede. U potrazi za odgovorom, članovi ove porodice obišli su skoro sve nadležne lokalne institucije. Međutim, ni tamo nisu našli rešenje za svoj problem.

Osim saveta da se ponovo obrate nadležnom Мinistarstvu, niko nije znao da im kaže kako da razreše ovaj Gordijev čvor. Gde je "zapelo", ova vredna žena ne zna, ali tvrdi da su svoju molbu potkrepili neophodnom dokumentacijom, koju su na vreme i poslali.

"Mi smo još 2015. godine registrovali poljoprivredno gazdinstvo. Već naredne godine omatičili smo četiri krave simentalske rase. Bili smo ubeđeni da će na svet da donesu zdravu telad, za koju smo planirali da od države dobijemo značajnu svotu novca. Nju smo, sa nešto ušteđevine, nameravali da uložimo u izgradnju savremene staje i povećamo broj muznih krava na deset grla. Ovaj plan napravio je moj pokojni suprug Časlav. Svi u porodici smo vredno radili na tome trudeći se da što više zaradimo, kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve. Nažalost, naš plan se izjalovio nečijim nečinjenjem. I to nas je sve obeshrabrilo. Zbog toga više nismo hteli da konkurišemo za nova podstucajna  sredstva. Ne znamo ni sada kako da rešimo ovaj, rekla bih, očigledan administrativni  problem. Ne možemo da verujemo da nas seljake administracija i u XXI veku može da sputava u napredovanju i osavremenjavanju proizvodnje. Zato ne treba da čudi što mladi ljudi i dalje beže od poljoprivrede u beli svet", smatra Janjićeva.

Da se na njihovom putu kojim slučajem, smatraju oni, našla neka fizička prepreka, oni bi je golim rukama uklonili, ali kada je administrativna u pitanju, oni znaju da su borbu unapred izgubili i to ih najviše boli.

Ne odustaju od poljoprivrede

Ipak, niko u porodici Janjić ne namerava, bar za sada, da ode iz zemlje. Uprkos svemu što im se dogodilo, ne odustaju od poljoprivrede. Zemlju koja ih hrani poštuju kao i onda kada su je njihovi preci orali ralom i volovima. Pet hektara obrađuju savremenim mašinama i ostvaruju zapažene prinose. Jedino su smanjili stočni fond. U neuslovnoj staji ne mogu da drže krave i svinje onoliko koliko oni žele. Sada čuvaju samo tri simentalke, a u svinjcu pet tovljenika, četiri svinje prasilje i dvanaest prasića, ne starijih od mesec dana. Ovdašnjem otkupljivaču ne predaju više 300 litara mleka nedeljno.

"Sada predajemo samo 200 litara. Za litar prodatog mleka dobijamo 27 dinara, a zaradu nam isplaćuje svakih 15 dana. Po mleko dolazi svojim  kombijem na kućnu adresu i mi smo zadovoljni saradnjom koju imamo sa njim", naglašava ova domaćica.

Kvalitetna stočna hrana sa sopstvenih oranica

Pomenutu mlečnost Janjići postižu kvalitetnom hranom, koju proizvode na plodnoj moravskoj ravnici. Njihova skladišta su uvek puna pšenicom, ječmom, kukuruzom i pasuljem. Seme pšenice i u ovoj godini, koja je obilovala vlagom, dalo je više nego očekivan prinos. Gotovo iste rezultate postižu i sa domaćim semenom belog kukuruza.

Sada kada su ostvarili željene prinose, najveća briga im je da sa sklone osušeni kukuruz i završe započeto jesenje oranje na tri hektara zemlje. Mesto za skladištenje su očistili, odvojili zdrave klipove od oštećenih, tako da ne strahuju od buđi. O tome koliko je zdrava hrana važna u ishrani stoke, Snežana stalno napomminje svojim ukućanima. A koliko je u pravu govori i činjenica da svoje tovljenike uvek prodaju istom kupcu.