Sve manje stoke, sve više uvoza: Stručnjaci ukazuju na ključne probleme

Stočarstvo u Srbiji suočava se sa velikim izazovima - broj grla stoke opada već decenijama, a od zemlje izvoznice postali smo zemlja koja uvozi meso i mleko i za to daje milione evra godišnje, preneo je RTS. Stručnjaci kažu da bi stočarska proizvodnja mogla da se obnovi kada bi poljoprivrednici dobijali realne otkupne cene za svoje proizvode i kada bi država suzbila nekontrolisani uvoz.

Između dva popisa poljoprivrede broj svinja pao je za više od 30 odsto. U isto vreme smanjen je i broj goveda za gotovo 18 odsto, a sve je manje i ostalih životinja.

Direktor veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Milković smatra da bi prvi korak u oporavku stočarstva bio promena pravilnika o mesu i usitnjenim proizvodima od mesa.

"Moramo uvesti u pravilnik da je rok trajanja mesa šest meseci. Po niskim cenama uvozimo smrznuto meso pred istekom roka, a mi smo smanjili stočni fond. Zdravstvena ispravnost uvezenih namirnica se ne dovodi u pitanje, ali kvalitet proizvoda nije dobar. Meso koje je duže smrznuto gubi svoja nutritivna svojstva, tu nema proteina", navodi Milković za RTS.

Drugi korak, dodaje on, bio bi rešavanje problema sa otkupnim cenama i uvozom mleka, posebno onog u prahu.

Imamo resurse, ne i dobru organizaciju

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Cvijan Mekić kaže za RTS da imamo resurse, znanje i iskustvo, ali da je problem u tome što nemamo dobru organizaciju.

"Treba plaćati realnu cenu proizvoda koje naši poljoprivrednici proizvedu. Da oni mogu da zarade, a ne da su na gubitku. Otkupna cena mleka je, na primer, za većinu 30 dinara, a proizvođačka 50. Pa kilogram lucerke je 40 dinara. Ako vi proizvođaču platite 30 dinara, vidite gde se on nalazi", navodi prof. dr Mekić dodajući da je uvoznički lobi je mnogo jači od svih mera koje država preduzima i kojima pokušava da reši nagomilane probleme.

Cene stoke osciliraju: Gde je zabeležen pad, a gde rast?

Na farmama u zemlji mogli bismo, navodi, da gajimo bar tri puta više životinja nego što to sada činimo.

"Treba napraviti presek gde se nalazimo, šta imamo, sa čim raspolažemo, koji su nam planovi u budućnosti i onda u određenom vremenskom periodu realizovati to. Stočarstvo ne može da se obnovi za godinu dana. Treba raditi na poboljšanju genetskog potencijala da, recimo, imamo što veći broj jagnjećih trupova ujednačenog kvaliteta. Samo tako možemo da izvozimo, jer je tržište vrlo probirljivo, a kupac je zahtevan", objašnjava.

Važno je udruživanje proizvođača

Mekić smatra i da je jako važno da se povežu primarna proizvodnja i prerađivački kapaciteti, dok Milković pohvaljuje subvencije koje država daje za junice.

"Subvencije za priplodna goveda, ovce i koze su izvanredne, 100.000 dinara za junice jeste pokrenulo nešto u stočarstvu. Ali, kako povećati mlečno govedarstvo sa cenom mleka od 30 dinara?", pita Milković.

Za obnovu stočarstva važno je i da se proizvođači udružuju kroz zadruge. One su, navode stručnjaci, decenijama uništavane i bez potrebne infrastrukture. Pre svega, neophodno je da poseduju hladnjače, sušare i otkupne centre za mleko.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor