U Mrčajevcima mlečno govedarstvo samo iz kredita

Mrčajevci su pored Kupusijade, poznati i kao dobri odgajivači stoke. Sa skoro 1.000 ha livada i pašnjaka, imaju dobre uslove za uzgoj tovnih grla i proizvodnju mleka. Međutim, iako se čini da se srpskom stočarstvu smeše bolji dani, takav utisak ne odaje mlečno govedarstvo. U poslednjih sedam godina, beležimo stalan deficit u proizvodnji mleka: nove farme se ne osnivaju, a stare se jedva održavaju. Kvalitet mleka Marka Tresača (19) iz Mrčajevaca otkupna mlekara visoko ocenjuje, međutim, iako relevantan faktor - to neće biti dovoljno da bi proširio svoju proizvodnju.

"Mi imamo ovde lepe uslove da može da se radi i živi, ali ne vidim da će za nekoliko godina ovde stočasrtvo cvetati. Znate i sami kakve su cene mleka, da je veliki uvoz i da se slabo mleko proizvodi u ovom delu Srbije.  Ja na primer, prodajem litar mleka po 35 dinara, međutim postoje ljudi koji prodaju i ispod 30 dinara mleko, a mnogo je onih koji ne mogu da se sastave, koji nemaju mnogo zemlje i kojima se desi da ne uspe hrana koju su posejali, nemaju dovoljan prinos i nemaju nikakve zarade", ocenjuje Marko.

Dnevni prinosi se razlikuju, ali njihov prosek ne prelazi 200 litara

Ovaj mladi poljoprivrednik sa svojim ocem vodi porodično gazdinstvo. Trenutno imaju 16 krava i pet junica simentalske rase. Dnevni prinosi se razlikuju, ali njihov prosek ne prelazi 200 litara. Za sada ne planira proširenje.
"Proširiću svoju proizvodnju ako cena mleka bude skočila i ako se smanji uvoz, da mi možemo da imamo neku zaradu, da možemo dalje da ulažemo. Međutim, ovako da ulažemo dalje - nemoguće je bez kredita, a kamate su visoke. Tako da za sada ništa".

Cena mleka i uvoz su tek jedan od otežavajućih faktora za dalje proširenje za porodicu Tresač. I pored odličnih prirodnih uslova, nedostatak zemljišta i rasparčanost parcela je sledeći problem.

"Posedujemo 5 ha naše zemlje, pod zakup uzimamo 11ha, 12ha - uzgajamo pšenicu, silažni kukurz, detelinu, uglavnom stočna hraniva. Međutim, ne proizvodimo svu hranu, nemoguće je, bar ne u mojim uslovima jer nemam dovoljno zemlje. S druge strane, sa parcelama je isto kao i svugde, ima tu parcelica, a ima i velikih parcela od 2,3ha - što mi zovemo velike, a ima i po 20 ari parc ela, 10 čak. Pa kad ja radim silažu i imam zasejan kukuruz na pet mesta koji nisu blizu jedan drugog, veća je potrošnja nafte i mnogo se duže radi i često nije isplativo", zaključuje Marko.

Na konkursu Divac fondacije u srednjoj školi dobio rotacionu kosu

Kako bi ipak svoju proizvodnju učinio održivom, na Markovom gazdinstvu mogu se naći sve potrebne mašine, koje olakšavaju produkciju uprkos pojedinim otežavajućim uslovima.

"Od mehanizacije imam uglavnom sve, sve što nam je potrebno, ako nešto baš zatreba, tu su komšije, pozajmljujemo jedni od drugih, pomažemo se.  Na konkursu Divac fondacije u mojoj srednjoj školi dobio sam rotacionu kosu koja će mi dosta ubrzati pripremanje, odnosno košenje sena i deteline. Biće mi dosta lakše i dosta brže ću obaviti potreban posao, a i smanjiće mi potrošnju. Upravo, sa pravom mehanizacijom sa kojom se brže uradi neki posao je svakako ekonomičnije, jer se štedi i gorivo i vreme".

Uprkos zadovoljavajućim prirodnim uslovima koje imaju Mrčajevci i okolina, sve više dostupnoj mehanizaciji, rastućem izvozu goveđeg mesa i sve povoljnijim subvencijama resornog ministarstva, udeo stočarstva u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede je tek 31 odsto, naspram ciljanih i mogućih 60.

U razgovoru sa Markom saznali smo da njegovi vršnjaci nisu zainteresovani za zasnivanje svojih porodičnih gazdinstava, još manje za sektor mlečnog govedarstva, zbog očiglednog faktora – tržišta mleka i mlečnih proizvoda.

"Moji drugovi nisu zaniteresovani za poljoprivredu i svi oni traže druge poslove, svi beže od poljoprivrede jer se tu dosta radi i kad se sve sabere; koliko se radi i kolika su tu odricanja, svi uglavnom beže od toga i ako se bude nastavila ovakva cena mleka i poljoprivrednih proizvoda ne verujem da će iko se odlučiti za poljoprivrednu proizvodnju", kaže Marko.