Uz više svetlosti i vazduha u stajama do bolje mlečnosti krava

U praktičnim uslovima na farmi, kada se jednom potvrdi da ne postoji problem sa ishranom i da je genetika stada koja se koristi u funkciji proizvodnje mleka dobra, sva pažnja treba biti usmerena na uslove držanja i način na koji se upravlja stadom.

Gordana Vujaklija, stručnjak za stočarstvo iz lozničkog "Poljosaveta" smatra da se među važnim ambijentalnim uslovima nalaze vazduh/ventilacija, prostor i svetlo i da oni mogu biti odlučujući kada je profitabilnost proizvodnje mleka u pitanju.

Idealna temperatura u stajama je oko 16 stepeni

"Obezbeđenjem adekvatnih uslova držanja grlu se omogućava da konzumira veće količine suve materije i tako u potpunosti angažuje svoje genetske potencijale za visoku proizvodnju mleka," naglašava Vujaklija. 

Više temperature se prema njenim rečima smatraju one koje prelaze 16 stepeni, jer već tada se proizvodna grla nalaze u fazi rizika od temperaturnog stresa. Visokoproduktivne krave će u tom slučaju smanjiti konzumiranje hrane, a to znači pad proizvodnje. 

Drugi, ništa manje važan problem povezan je za reprodukciju, odnosno u štalama sa višom temperaturom vazduha krave će imati i smanjenu sposobnost oplodnje, a na našim farmama se značajne količine mleka dobijaju iz objekata koji imaju ozbiljnih problema sa ventilacijom.

"Naročito je važno obezbediti neophodne uslove na farmama koje imaju slobodan sistem držanja, da bi grla mogla da konzumiraju potrebne količine suve materije. Najveće gubitke u proizvodnji mleka, čak 15 procenata, imaju farme na kojima životinjama nije obezbeđeno dovoljno mesta na krmnom stolu i dovoljno prostora za odmor," rekla je ona. 

Neophodno dovoljno sna i prostora

Gordana Vujaklija savetuje proizvođače da ukoliko žele postići visoku mlečnost kod svojih životinja, kravama moraju obezbediti odmor u trajanju od 12 do 14 sati dnevno, a da je kod zasušenih krava pitanje dostupnosti krmnom stolu od najveće važnosti. 

"Njima je potrebno i 20 odsto više prostora, pogotovo pri kraju bremenitosti, a ništa manje važan faktor jeste i pristup vodi jer nakon muže većina grla potraži pojilice, pa se tek onda vrati da jede. Ako je pristup vodi otežan, krave će izgubiti previše vremena u borbi oko pojilice," naglašava Vujaklija.

Grlima se mora obezbediti dovoljno svetlosti, bilo prirodne ili veštačke

Svetlo takođe ima veliki uticaj na proizodnju mleka i preko 10 odsto i to je još jedan od problema na našim farmama. Vujaklija smatra da je u objektima za proizvodna grla u našim uslovima nemoguće obezbediti optimalne uslove bez dodatnog veštačkog osvetljenja. 

U kombinaciji dnevnog i veštačkog svetla proizvodnim grlima trebalo bi tokom 24 sata obezbediti 15-16 sati kvalitetnog osvetljenja, a praksa govori da ukoliko u objektu možete čitati novine onda ima dovoljno svetlosti. 

"Krave koje se spremaju za teljenje nemaju tako visoke zahteve za svetlom, zbog svog fiziološkog stanja i rada hormona, dug dan i intenzivno svetlo imaće negativan efekat na grla i napraviće nepotrebne troškove na farmi," objašnjava Vujaklija.

Ambijentalni uslovi od presudnog značaja za produktivnost grla 

Prema njenim rečima ambijentalni uslovi imaju presudan značaj za ispoljavanje genetskih potencijala i reproduktivnih sposobnosti grla, a s obzirom da je profitabilnost proizvodnje pod direktnim uticajem ovih faktora, Vujaklija savetuje proizvođače da ozbiljno razmišljaju i permanentno rade na poboljšanju uslova u kojima se nalaze njihova grla.