Vidović: Uvoza svinjskog mesa će biti dok god je cenom konkurentniji

Zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe, pita se u novom tekstu na sajtu Makroekonomija člana Akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan. Ističe podatak da smo u periodu maj-jun 2017. godine izvezli zamrznutog i svežeg svinjskog mesa u vrednosti od 9,4 miliona evra, dok smo u isto vreme uvezli zamrznuto meso koje smo platili čak 25,1 miliona evra. Uvoz je sada već za trećinu veći od onog iz 2016. godine. 

"Prošle godine smo uvezli 330.000 živih svinja i 38.000 tona svinjskog mesa treće kategorije. Razlog je liberalizaciji tržišta. Prerađivačima se više isplati da uvezu po nižoj ceni od domaće i to uglavnom bude zamrznuto meso slabog kvaliteta, kojem je cena još niža kako se primiče isteku roka trajanja, koji je u EU pola godine. To meso završi u prerađevinama", otkriva Gulan.

Zašto se klaničari opredelјuju za uvoz jeftinijih svinja iz Evropske unije?

Stručnjak za svinjarstvo sa Katedre za stočarstvo Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Vitomir Vidović kaže da je u uzgoju svinja i preradi zarada zagarantovana samo ako imate svoje njive, svoju stoku, svoje klanice, odnosno prerađivačke kapacitete i prodavnice. "Ili proizvodimo svinje, a nemamo prerađivačke kapacitete, ili klaničari nemaju svoju proizvodnju stoke, odnosno kooperante. Otuda mršava zarada prvih poskuplјuje proizvod, pa se klaničari opredelјuju za uvoz jeftinijih svinja iz Evropske unije koja ima 50 miliona komada viška", objašnjava Vidović.

Vrednost naše proizvodnje po ha neuporediva u odnosu na razvijene zemlјe

Dodaje da će uvoza biti dok god je cenom konkurentniji i dok je vrednost naše proizvodnje po hektaru neuporediva u odnosu na razvijene polјoprivredne zemlјe. "U Srbiji je to između 800 i 1.000 evra po hektaru, u Danskoj 16.500 evra, u Austriji 14.800 evra. U Holandiji, koja je kao Vojvodina sa Mačvom, a proizvodi oko 32 miliona svinja, ona iznosi čak 17.600 evra", ističe Vidović. 

Pimarnom proizvodnjom se bavi samo onaj ko mora

Dodaje da se pimarnom proizvodnjom bavi samo onaj ko mora, jer se u njoj novac "okrene" samo jednom godišnje.  Objašnjava i zbog čega je važno ulaganje u prerađivačke kapacitete, rekavši da paritet u novcu ide od jedan prema tri do čak jedan prema 12: "Jedan kilogram paštete vredi pet do sedam kilograma svinje žive mere. A u pašteti meso samo zamiriše, ima ga 10 odsto. Tu se napravi zarada. Tu je paritet jedan prema 12".