Milan Stojić je najpre kupio šest koza balkanske rase, a potom i deset koza rase alpina. Smestio ih je u trošnu štalu svoga oca. U početku nije prodavao ženske jariće jer je želeo da uveća stado.
U poslednjih nekoliko decenija mladi ljudi iz poljaničkog sela Gradnja, koje se nalazi na dvadesetak kilometara od Vranja, su u potrazi za boljim životom više odlazili sa svog ognjišta trbuhom za kruhom nego što su se vraćali. Da tim putem krene muka je naterala i Milana Stojića meštanina ovog pasivnog planinskog sela posle završene srednje škole. Posao je potražio u prestonici gde uhlebljenje uglavnom pronalaze ljudi sa juga Srbije.
Radio je mnoge poslove koji su mu omogućavali skroman život, ali ne i egzistenciju koja će mu omogućiti siguran krov nad glavom. Čudni putevi Gospodnji odveli su ga i na Svetu Goru na ekonomiju Manastira Hilandar gde je bio angažovan kao pomoćnik kuvara i drugim poljoprivrednim poslovima. Nažalost i ove poslove je morao da napusti zbog toga što su prednost u angažmanu imali porodični ljudi.
"Tada sam odlučio da se vratim u svoje selo i na ognjištu moga oca započnem novi život", kaže Milan.
Za tu odluku mu je bila potrebna velika hrabrost jer se vratio u kuću koja je zahtevala brojne prepravke. Podigao je i plastenik u njenoj blizini. U njemu je zasadio raznovrsno povrće i počeo da ga proizvodi na organski način. Negovao ga je onako kako je to naučio na Hilandaru. To znanje nesebično je prenosio i na one koji su bili zainteresovani da ovu veštinu nauče od njega.
"Za uništavanje biljnih vaši potrebno je napraviti smesu od koprive, belog luka i vode. Koprivu najpre treba potopiti u vodi, a posle tri dana dodati beli luk. Kada se sastojci sjedine litar ove tečnosti rastvoriti u kofi sa devet litara vode", kazuje Milan i ističe da ukoliko je potrebno prskanje ponoviti posle petnaest dana.
Iako je bio svoj na svome on se suočio sa brojnim problemima vezanim za njegov opstanak na očevini. Vladao je sobom i kada mu je bilo najteže što mu je dalo snagu da se još žešće bori za svoje ciljeve. Jedan od njih je bio i da počne da čuva koze i tako iskoristi obilnu pašu sa obližnjih planinskih obronaka. Najpre je kupio šest koza balkanske rase, a potom i deset koza rase alpina. Smestio ih je u trošnu štalu svoga oca.
U početku nije prodavao ženske jariće jer je želeo da uveća stado. Onu drugu uspevao je da proda uprkos tome što se do njegove kuće stiže samo terenskim vozilom. Ove godine iz Manastira Ribnica nabavio je još deset alpinki među kojima se našla i jedna balkanske rase.
"Nažalost u međuvremenu se urušila štala tako da sam morao koze da prebacim u komšijinu", priča Milan ističući da je zbog manjka prostora bio prinuđen da jednu prostoriju u kući izdvoji samo za jariće.
Sada je njegovo stado sa jarićima dostiglo brojku od 50 grla. Već im je za zimu pripremio 147 bala sena, a uskoro će još 500. Od kozjeg mleka ume da pravi mladi, punomasni i masni sir kao i krem sir. Ovu veštinu naučio još u srednjoj školi gde je stekao diplomu pod nazivom "Proizvođač prehrambenih proizvoda". Ova kvalifikacija mu omogućuje da razvija ovaj posao. Nažalost zbog lošeg materijalnog stanja on nema mogućnosti za tako nešto.
"Preko mi je potrebna nova funkcionalna štala za koze u kojoj bih mogao da smestim i jariće. Neophodno je i sređivanje prostorija u kući u kojima bih mogao da stanujem i bavim se pravljenjem sira i krem sira", kaže Milan podvlačeći da bi tada imao mogućnost i da zasnuje svoju porodicu.
Na osnovu analize kozijeg mleka bazira tehnologiju proizvodnje sira
Ističe da se čitavog života sam borio za svoj opstanak, ali da mu je u ovom trenutku neophodna pomoć društvene zajednice i plemenitih ljudi kako bi opstao na porodičnom ognjištu. Tada bi kaže išao na povećanje postojećeg stada jer u njegovoj okolini ima dosta neiskorišćenih pašnjaka. Svi oni koji mogu i žele da mu pomognu svoje donacije mogu da doniraju na broj tekućeg računa:
Tagovi
Autorka
