Čekali u redu za ulazak, a sada čekaju retke prodavce stoke.
Žagor ljudi, njištanje konja, groktanje svinja i mučanje krava, mogli su da se čuju nadaleko oko stočne pijace u Mramoru kod Niša, a sada na pitanje da li se pijaca nalazi na istom mestu odgovaraju: "Na istom mestu pored Južne Morave, ali uzalud idete jer tamo ničega nema". I zaista je tako.
Od jedne od najvećih stočnih pijaca u Srbiji ostala je još stara dotrajala ograda i tragovi nekadašnjeg asfalta, dok su vetarinarska stanica i stanica za merenje stoke urasle u korov. Tek po koji traktor sa prasadima rano ujutru dođe do pijace, ali se ne zadržava puno jer se većina životinja odmah proda.
"Kupaca ima, ali nema svinja, prasadi, nema ni krava ni druge stoke. Zato je kilogram žive mere prasadi otišao na 600 dinara po kilogramu", jada se jedan od malobrojnih meštana Mramora koji živi u neposrednoj blizini stočne pijace.
Žitelj ovog mesta Novica Cvetanović kazao je za Agroklub da je od stočne, njihova pijaca maltene postala buvlja pijaca.
"Počeli su na toj pijaci da postavljaju tezge za prodaju šrafova i druge šrafovske robe. Ni njih nema puno, budu dve, tri tezge, ali i stoke ima vrlo malo", objašnjava Cvetanović.
Prema njegovim rečima, propadanje pijace u ovom niškom selu krenulo je 2005. i 2006. godine, a poslednje dve, tri godine spala je na nekoliko prodavaca.
"Kako su ljudi u selima prestajali da čuvaju krave, svinje, ovce i drugu stoku tako se i pijaca smanjivala. Svako domaćinstvo u Mramoru imalo je ranije makar po dve krave, sada u celom selu nema ni jedne jedine. Slična situacija je i u susednim selima - Krušcu, Aleksandrovu, Čokotu...", rekao je Cvetanović.
Dodao je da su se mnogi meštani pomenutih sela odselili zbog fabrika u gradove, u potrazi za sigurnim primanjima, a preostali meštani ne žele da se bave stočarstvom, jer su cene nepredvidive i vrlo često stočari rade sa gubitkom. Po njegovom mišljenju ne postoje više nikakve šanse da pijaca u Mramoru ima takvu ponudu stoke kao što je nekada imala.
"Sada izgleda nezamislivo, ali do 2005. godine ljudi su dovozili stoku tokom noći između srede i četvrtka da bi zauzeli mesto. Već u u jedan, dva sata iza ponoći krenuli bi traktori, kamioni, da dovoze stoku. Ko bi čekao jutro ostao bi ispred kapije, ne bi mogao da uđe kolika je gužva bila", seća se Cvetanović.
Stojanka Nedeljković iz Mramora kategorično je kazala da je pijaca u tom selu do pre desetak godina bila najveća ne samo na jugu Srbije, već u celoj Srbiji.
"Moja porodica, moj suprug, sin i ja, živeli smo godinama od uslužnog klanja prasadi. Dnevno smo klali po 40 prasadi. Nismo samo mi to radili, još puno porodica je živelo od uslužnog klanja. Sad posla tamo ima za jednog, dva čoveka", kazala je Nedeljkovićeva.
Prema njenim rečima, nekada mnogo manje stočne pijace u Tešici kod Aleksinca i u Pukovcu kod Doljevca, sada su postale glavne za prodaju stoke u tom delu Srbije, dok je mramorska pijaca "spala na nulu".
Tagovi
Autorka
