Tokom prve nedelje života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga može da dobije seno kao i koncentrovanu hranu.
Graviditet koza traje okvirno 150 dana. Koze jare u proseku dva jareta. Sam proces jarenja nije komplikovan i uglavnom koze uspeju same da se ojare, ali uvek treba biti na oprezu i ispratiti ceo proces. Koze obično ojare dva jareta, ali se varijacije kreću od jednog do tri jareta, dok su četvorke i petorke znatno ređe.
Nakon jarenja kozi treba ponuditi svežu vodu za piće, a ishrana u narednih 24 sata treba da je lakša. Daje se i mlaki napoj od mekinja razmućenih u toploj vodi, koji deluje laksativno. Ako je jarenje proteklo normalno, koza u roku od dva-tri sata nakon jarenja treba da izbaci posteljicu.
Neposredno posle jarenja, koza počinje da liže svoje jare i na taj način skida ostatke plodovih ovojnica sa njega. Lizanje obično počinje od glave kako bi se otklonila sluz sa nosnica i time sprečilo eventualno gušenje jareta. Odgajivač, ukoliko to koza ne učini, treba sunđerima slame da nežno protrlja jare da bi se lakše osušilo i da bi mu se pojačala cirkulacija krvi, savetuje stručnjak za stočarstvo Poljoprivredne stručne službe Kosovska Mitrovica Kosovka Jakšić.
Ukoliko se pupčana vrpca ne prekine sama, treba je preseći čistim dezinfikovanim makazama u dužini od tri do četiri centimetra od pupka i dezinfikovati rastvorom joda. Neposredno posle jarenja koza počinje da luči kolostrum koji jarad treba obavezno da posisaju.
Pre nego što jare prvi put posisa majku, prve mlazeve mleka treba izmusti u poseban sud, a vime oprati toplom vodom i dobro osušiti. Ovim postupkom se izbegavaju različita crevna oboljenja jaradi. Tokom prvog dana života jarad sisa i do 15 puta, a kasnije se taj broj smanjuje na pet do šest puta dnevno.
Tokom prve nedelje života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga može da dobije seno kao i koncentrovanu hranu. Veoma je važno da jare posisa kolostrum što pre nakon jarenja, jer on sadrži znatne količine hranljivih materija, a obezbeđuje i imunoglobuline koji u prvim danima štiti novorođenu jarad od infekcija, objašnjava stručnjak za stočarstvo.
Usvajanje ovih zaštitnih materija iz kolostruma najviše se obavlja u toku prva 24 časa nakon jarenja. Kasnije davanje kolostruma nema efekta. U slučaju da jarad ne posisa kolostrum na vreme, ili ga uopšte ne dobije, dolazi do smanjenja njihovog prirasta, a može doći i do velikog procenta uginuća, čak i u svim normalnim uslovima odgajivanja. U slučaju nedostatka kolostruma majke, jarićima treba dati kolostrum drugih koza (svež ili zamrznut).
Zamrznut kolostrum daja se jarićima zagrejan na temperaturi prirodnog majčinog mleka pri sisanju (oko 38 stepeni). Veoma je važno da koza i jare ostanu zajedno nekoliko dana u nekom ograđenom prostoru. Ako koza ne luči dovoljne količine mleka ili je ojarila blizance ili trojke, ovakvu jarad treba podmetnuti pod drugu kozu koja se ojarila u približno isto vreme, a ostala je bez jareta.
Izvori
Tagovi
Autorka
