Gljivarske staze na valjevskim planinama jedinstvene u svetu

Valjevske planine bogate su florom i faunom, a ono što je posebno je broj gljiva koje se mogu naći. Gljivarski turizam nije novost u svetu i ne treba nam nauka da bi to primenili i kod nas, smatra predsednik Ekološkog društva Medvednik, ali i član Izvršnog odbora saveza i predsednik Komisije za turizam i gastronomiju Mihailo Birčanin. 

Zahvaljujući Ekološkom društvu Medvednik, na Maljenu, Povlenu i Medvedniku u proteklih nekoliko godina, obeležene su gljivarske staze, a naredne godine očekuje se da bude obeležena i staza na Jablaniku.  

"Na valjevskim planinama nalazi se neiskorišćeni potencijal za razvoj turizma. Sa otvaranjem gljivarskih staza, posetioci, a posebno deca koja na Divčibare odlaze na rekreativnu nastavu, mogu se upoznati sa gljivama koje se mogu jesti. Cilj nam je naravno, i da razvijemo gljivarski turizam jer su i Medvednik, Povlen i Maljen planine koje su blizu Beogradu i Novom Sadu i mislimo da možemo da privučemo i animiramo veliki broj ljudi u toj sferi", smatra Birčanin i dodaje da su duž pešačkih staza postavljene informativne table na kojima se nalaze fotografije gljiva i njihov opis.

"Na Medvedniku je drugačija struktura staza i duž pešačkih i planinarskih staza postavljene su velike informativne table na kojima su podaci o više vrsta gljiva koje se očekivano mogu naći u blizini", dodaje on.

Saznajte sve o gljivama pre branja

I planina Jablanik ima svoje obeležene staze ukupne dužine 21 kilometar od granice sa Medvednikom, pa do Debelog Brda gde je postavljeno 10 informativnih tabli.

"Na ovom prostoru table su manje i imaju QR kodove, pa će moći da dobiju i više informacija o staništima gljiva na tom prostoru, njihovom broju itd. Naredne godine, biće obeležena i gljivarska staza na Povlenu i time će Valjevo dobiti nešto što će biti jedinstveno u svetu, a to je povezanost i broj gljivarskih staza", kaže predsednik Ekološkog društva Medvednik.

Na ovom području postoji velika raznovrsnost kada su gljive u pitanju, ali sa njima treba biti oprezan jer većina nije jestiva. Veoma je važno da se uvede red u branje gljiva.

"Ljubitelji prirode će imati svakako zanimljivije šetnje, a sa druge strane oni koji su krenuli da beru pečurke, dobiće određene smernice koje vrste gde mogu pronaći, ali i ono najvažnije, da se upozori i skrene pažnja na jestive i otrovne vrste", kaže Birčanin i dodaje da je bitno i da se ne spremaju jela od ubranih pečurki dok se ne obavi determinacija od strane ozbiljnog poznavaoca gljiva.

Jela od gljiva malo zastupljena u restoranima

Jedna od ideja je da se gljive prepoznaju u kulinarstvu i da imaju veću upotrebu u ishrani ljudi. 

"Ovo je toliko ozbiljan posao da je neophodno stvari postaviti na svoje mesto. Okupili smo vrhunske stručnjake u gastronomiji i želimo da se pod njihovim nadzorom razvija gljivarstvo u Srbiji", kaže predsednik Komisije za turizam i gastronomiju i dodaje da se gljive mogu koristiti za pripremanje pita, čorbi, potaža, namaza, rižota, ima čak i slatko od gljiva.

"Mi smo pripremili jednu knjigu sa oko stotinak recepata i oni će moći da budu primenljivi i u kućnim i u restoranskim uslovima. Mi smo spremni da svim restoranima koji to žele pružimo podršku i da im pomognemo da se gljive nađu na njihovom meniju", kaže Birčanin i naglašava da im je cilj i da se osnuje gljivarska kulinarska škola gde bi se obučavali kuvari za pripremu jela.

Sestre Maksić: Kako brati i sušiti gljive i lekovito bilje?

Gljive imaju i lekovita svojstva, ali Birčanin ističe da ako zaista ljudi žele da ih koriste, onda to treba da bude preventivno. Jedna od ideja je i da se u Srbiji, odnosno na Divčibarama oformi Muzej gljiva po uzoru na jedan koji postoji u Zagrebu, a on smatra da bi to itekako bilo interesantno turistima. 

Valjevski kraj je bogat gljivama i na ovom području moguće je pronaći gotovo sve vrste koje su poznate na Balkanu, a to naročito važi za delikatesne vrste za koje se u svetu izdvajaju pozamašne sume novca.

"Istra je poznata po tartufima, a zna se da 90 odsto tartufa koji oni predstavljaju kao svoje su poreklom iz Srbije. To je crno tržište i mora se stati na put takvim stvarima, da tartufe zadržimo i da mi prihodujemo od toga", smatra predsednik Ekološkog društva Medvednik i dodaje da bi trebalo da ljudi dolaze kod nas i da Srbija bude gljivarska zemlja.

Mikološko gljivarsko društvo Srbije prati raznovrsnost gljiva i vrši popis, a to je važno kako bi se znalo da li su neke vrste ugrožene. Ove godine po prvi put na Divčibarama je pronađen kraljevski vrganj koji spada u zaštićene vrste. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor