Gubitak tropskih šuma u ​​2025. godini smanjuje se sa rekordnih nivoa

Svet je prošle godine izgubio 4,3 miliona hektara netaknutih tropskih šuma, što je pad od 36 odsto u odnosu na 2024. godinu, uglavnom zbog napora Brazila da obuzda deforestaciju, u skladu sa obećanjima predsednika Luiza Inasija Lule da Silve kada je stupio na dužnost 2023. godine, piše PHYS.

Tempo uništavanja tropskih šuma usporio se 2025. godine nakon rekordnih gubitaka godinu dana ranije, ali je ostao na zabrinjavajućoj stopi ekvivalentnoj 11 fudbalskih terena u minutu, stoji u izveštaju Instituta za svetske resurse (WRI) i Univerziteta u Merilendu.

"Pad ovih razmera u jednoj godini je ohrabrujući - pokazuje šta odlučna akcija vlade može da postigne. Ali deo pada odražava zatišje nakon ekstremne godine požara“, rekla je Elizabet Goldman, kodirektorka platforme WRI Global Forest Watch.

Klimatske promene

Istraživači su takođe upozorili da su šumski požari, podstaknuti klimatskim promenama, postali "nova opasna norma“ koja preti da poništi nedavne dobitke postignute naporima vlada u borbi protiv deforestacije.

Očekuje se da će se klimatski fenomen El Ninjo vratiti sredinom godine, što bi moglo dodatno podići globalne temperature, povećavajući pretnju od toplotnih talasa, suša i šumskih požara. Istraživači, koji su koristili satelitske podatke za izveštaj, rekli su da je prošlogodišnji gubitak šuma i dalje značajan - otprilike veličine Danske i 46 odsto veći nego pre jedne decenije.

Brazilski model praćenja stoke mogao bi da uspori ilegalnu seču šuma?

Uprkos prošlogodišnjem napretku, globalni gubitak šuma i dalje je 70 odsto iznad nivoa potrebnog za ispunjenje cilja za 2030. godinu, a to je zaustavljanje i preokretanje gubitka šuma, rekli su istraživači.

"Dobra godina je dobra godina, ali morate imati dobre godine zauvek ako želite da sačuvate, na primer, tropsku kišnu šumu“, rekao je Metju Hansen, direktor GLAD laboratorije na Univerzitetu u Merilendu.

Državne politike

Veliki deo prošlogodišnjeg usporavanja bio je rezultat naglog pada u Brazilu, domu najveće prašume na svetu. Gubitak šuma u ​​Brazilu, isključujući požare, bio je 41 odsto manji nego 2024. godine - najniža stopa ikada zabeležena.

"Pad u Brazilu povezan je sa jačom politikom zaštite životne sredine i sprovođenjem zakona otkako je predsednik Lula stupio na dužnost 2023. godine“, rekao je Goldman.

Lula je ponovo pokrenuo akcioni plan protiv krčenja šuma i povećala kazne za ekološke zločine. Međutim, šume u zemlji su i dalje ugrožene poljoprivredom, koja je i dalje najveći uzrok gubitka šuma zbog širenja polja soje i farmi stoke. Neke države u Amazoniji usvojile su zakone koji slabe zaštitu životne sredine.

Krčenje šuma u Amazonu doživljava dramatičan porast 2025. godine

Gubitak šuma u susednoj Kolumbiji opao je za 17% odsto, dostigavši drugu najnižu godišnju stopu od 2016. godine, zahvaljujući vladinim politikama i sporazumima o ograničavanju krčenja. Slične mere dale su rezultate i u Indoneziji, gde je gubitak povećan za 14 odsto, ali je i dalje znatno ispod nivoa od pre jedne decenije. U Maleziji su vladine inicijative doprinele njegovoj stabilizaciji.

Gubitak ostaje visok u drugim delovima sveta, uključujući Boliviju, Demokratsku Republiku Kongo, Kamerun i Madagaskar, rekli su istraživači.

Najgora sezona požara

Globalni gubitak drveća opao je za 14 odsto prošle godine. Iako širenje poljoprivrede ostaje glavni uzrok gubitka šuma u ​​tropima, požari su igrali glavnu ulogu širom sveta, čineći 42 odsto uništenja. Iako ljudi izazivaju većinu požara u tropima, klimatske promene intenziviraju prirodne cikluse požara u severnim i umerenim regionima, rekli su istraživači. Kanada je prošle godine imala drugu najgoru sezonu požara u istoriji, kada su šumski požari uništili 5,3 miliona hektara.