Kako će izgledati evropske šume do 2100. godine? Jedna vrsta četinara je posebno ugrožena.

Šumski požari, jake oluje i masovne najezde potkornjaka sve više pogađaju evropske šume, a prema novim naučnim analizama, njihov uticaj će se u budućnosti dodatno povećavati. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovi procesi, pored toga što predstavljaju ozbiljnu pretnju, otvaraju i prostor za neophodne promene u upravljanju šumama.

Međunarodni tim naučnika, predvođen istraživačima sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, prvi put je napravio sveobuhvatnu simulaciju razvoja štete na šumama širom Evrope do 2100. godine.

Rezultati pokazuju zabrinjavajuće trendove - čak i u najpovoljnijem scenariju očekuje se značajno povećanje oštećenih područja, dok bi u najgorem slučaju šteta mogla da se udvostruči.

Signali upozorenja iz prirode

Požari, oluje i potkornjaci već ubrzavaju prirodni proces odumiranja drveća, posebno u područjima gde dominira smrča. Međutim, naučnici naglašavaju da odumiranje nije samo negativan proces, već je sastavni deo šumskog ekosistema. Upravo takvi poremećaji mogu otvoriti prostor za sadnju novih, otpornijih vrsta drveća.

Da bi bolje razumeli moguće buduće promene, istraživači su razvili model visoke rezolucije koji analizira interakcije različitih faktora, uključujući vetrozaštitne pruge, napade potkornjaka, starost šume i visinu drveća. Međutim, ovo su scenariji, a ne precizne prognoze, što znači da model odgovara na pitanje "šta ako", a ne "šta će se definitivno desiti".

Prema simulacijama, kontinuirano snažno globalno zagrevanje moglo bi imati ozbiljne posledice. U scenariju porasta temperature za više od 4 °C, površina pogođena požarima, olujama i štetočinama mogla bi se više nego udvostručiti do kraja veka.

Regioni u kojima dominiraju smrčeve šume, koje su ranjivije na klimatske promene i napade štetočina, posebno su ugroženi. Takav razvoj događaja imao bi dalekosežne posledice ne samo po šumarstvo, već i po društvo u celini, uključujući snabdevanje drvetom i sposobnost šuma da skladište ugljenik.

Prilika za obnovu i prilagođavanje

Uprkos zabrinjavajućim prognozama, stručnjaci takođe vide priliku. Poremećaji u šumama mogu ubrzati proces njihove transformacije ka otpornijim i raznovrsnijim šumskim strukturama. To znači uvođenje novih vrsta drveća, prilagođavanje praksi upravljanja i jačanje otpornosti šumskih ekosistema. Međutim, da bi se to postiglo, potrebni su kvalitetni podaci i dugoročne strategije.

Krčenje šuma u Amazonu doživljava dramatičan porast 2025. godine

Za istraživanje je razvijen napredni model zasnovan na veštačkoj inteligenciji, obučen na više od 135 miliona tačaka podataka simulacije šuma širom Evrope. Analiza je obuhvatila podatke sa više od 13.000 lokacija, kao i satelitske podatke o poremećajima u šumama.

Poseban naglasak je stavljen na potkornjaka, jednog od glavnih uzroka štete u evropskim šumama, čija se populacija širi zbog klimatskih promena. Međutim, istraživači naglašavaju da i druge štetočine i bolesti zahtevaju sistematsko praćenje na evropskom nivou.

Potreba za zajedničkim odgovorom

Zaključci studije jasno ukazuju na potrebu za jačim klimatskim politikama, ali i za aktivnim upravljanjem šumama. Diverzifikacija vrsta drveća, prilagođavanje starosne strukture šuma i fleksibilni planovi upravljanja ključni su za povećanje njihove otpornosti.

Osim toga, stručnjaci ističu važnost uspostavljanja jedinstvenog evropskog sistema za praćenje štete na šumama, kao i uključivanja najnovijih naučnih saznanja u nacionalne i evropske strategije.