• Crni bor
  • 13.12.2018. 18:00

Luč - drvo za potpalu i poštovanje!

Da biste potpalili vatru bez greške, potrebno je u fioci šporeta imati luč. Odakle dolazi, kako i gde nastaje u Srbiji, koja mu je cena ove godine i ko se uopšte bavi vađenjem i prodajom ovog drveta o kome je još Njegoš pisao?

Foto: Biljana Nenković
  • 1.357
  • 166
  • 0

Luč miriše na planinu, šumu i čist vazduh! Iako ima žestoku konkurenciju, za potpalu vatre i dan danas je ostao neprikosnoveni vladar šporeta. Gori postojanim plamenom, a njegovo iverje vezano u snop daje sigurnost za 47% stanovnika Srbije koji se greju na drva, da će se vatra brzo rasplamsati.

Koji bor je lučev?

Jedan od retkih Šumadinaca, koji doprema i prodaje luč, je Miodrag Didanović iz Jasenice kod Topole. Teškom mukom ga doprema sa Zlatibora. A upravo su Zlatiborci najpoznatiji po pronalaženju i prodaji luča, koji je u davna vremena mnoge porodice hlebom hranio. Oni koji koriste peći na struju i centralno grejanje retko znaju o čemu je reč. Ere će se prvo začuditi kako ne znate šta je luč! Reći će da to nije samo drvo, već i lek. Didanović nam objašnjava da je luč drvo četinara, najčešće crnog bora, koji raste u Zapadnoj Srbiji, na obroncima Zlatibora: 

"Crni bor ima najviše smole i dobro je natopljen tom materijom. Pošto je drvo takoreći impregnirano smolom, teško se kvasi. Zato je tako suvo i lako zapaljivo. Kako bi crni bor bio lučev mora biti star najmanje 50 godina, a idealno je od 100 do 300 godina. Na Zlatiboru se susreću mediteranski i alpski vetrovi, a u zemlji ima magnezijuma i krečnjaka, pa zato tu ima dosta lučevog drveta".

Miodrag
Jedan od retkih Šumadinaca, koji doprema i prodaje luč

Mukotrpan posao vađenja luča

On sa te planine donosi panjeve u svoju Jasenicu, a potom snabdeva Šumadiju. Kaže da su to uglavnom nepristupačni tereni, do kojih se teško dolazi i konjima. Dug je i mukotrpan put dok sekirom ne počne da secka iverje luča. Prodaje ga po 200 dinara za kilogram.

"Luč se uzima najčešće iz panja ili donjih delova stabla do jednog metra visine. Za to treba dosta snage. Svaki iverak potpaljuje vatru nepogrešivo i bolje nego bilo koje veštačko sredstvo. A uz to i lepo miriše kuća, jer ništa lepše nego kad bor gori", kaže Didanović.

Katran od borovog luča - čemu služi?

Nekada se od crnog bora, odnosno luča, na Zlatiboru pravio katran i to u ogromnim količinama da su čitave porodice dobro prihodovale od toga. Didanović danas i sam pravi meleme od borovog katrana. Tvrdi da pomažu kod kožnih oboljenja i protiv reume, deluju antibakterijski i pomažu kod bronhitisa, kijavice i gljivičnih oboljenja.  A luč se može staviti i u rakiju. Kažu, u jedan litar staviti jednu cepanicu da odstoji 40 dana. Dobija se lepo i zdravo domaće piće. Malo je poznato da su katran, osim za narodno lečenje, nekad otkupljivale i farmaceutske kompanije.

Didanović
Luč se prodaje po 200 dinara za kilogram

Koren reči iz latinskog jezika

Da luč nije repa bez korena, govori i etimologija. Reč luč istog je korena kao i latinska lux, što znači svetlo. U srpskom jeziku najsrodnija joj je upravo reč luč ili zrak. To je upravo sentenca koju je Njegoš koristio u svojoj Luči Mikrokozmi. Istoričari navode da je luč u narodu uživao veliko poštovanje, skoro kao i vosak. Veselin Čajkanović u svom "Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama" navodi da postoji verovanje da luč odbija zle duhove i veštice, da se ne sme bacati u đubre i ne sme se gaziti.


Tagovi

Luč Miodrag Didanović Jasenica Crni bor Zlatibor Katran Njegoš


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi