Period od maja do juna je vreme kada na svet dolazi najveći deo podmlatka divlje faune.
Kasno proleće, tačnije period od polovine maja do kraja juna je period godine koji su naziva i period mladunaca, s obzirom na to da najveći broj podmlatka divljači upravo sada dolazi na svet. Tu su pre svih lanad (mladunčad srneće divljači), telad (mladunče evropskog jelena i jelena lopatara), mladunčad divokoza, te pilići pernate divljači, fazana, divljih pataka.
Divlji prasići ili jagnjadi muflona, u ovom periodu su i dalje vezani za majku, nesamostalni i u velikoj opasnosti da postanu plen raznih predatora, kako dlakavih (šakali, lisice, vukovi), tako i pernatih (vrane, svrake). Većina njih takođe u ovom periodu donosi na svet mlade i odgaja ih.
Priroda svoje savršenstvo, dovitljivost i lepotu pokazuje i u slučaju mladunaca. Surova je istina da mnogo mladunaca ne doživi zrelo doba, ali fascinantan je način kako je priroda kao čarobnim štapićem udesila da mladunci i(li) pilići prežive sva iskušenja surovog sveta na koji su kročili.
Podmladak divljih paprkara, primera radi, u prvim danima života nema miris. Mladunci pod kožom imaju mirisne žlezde, ali su u prvim danima života one neaktivne. To mladima omogućava da, dok ne ojačaju, ostanu na skrovitom mestu, dok im majka ne dođe, pošto srne i košute mlade odgajaju na otvorenom. Dakle, nema mirisa, ali tu je urođeni instikt: lanad i telad, u trenucima kada ostanu sama, često nepomično leže skrivena u nekom gustišu. To predatorima u mnogome otežava nalaženje plena, jer oni plen pronalaze kretanjem i "njuškajući". Majka, naravno, zna gde je ostavila mladunca ili više njih i kada se nahrani, odmah se vraća do njih.
Zečica podmladak podiže na otvorenom. Kod ove vrste priroda je na potpuno drugačiji način omogućila da deo mladih doživi zrelost. Zečica se godišnje koti tri do pet puta, te okoti između osam i 11 mladunaca, a najbrojnije, samim tim i najznačajnije je junsko leglo. Mladi zečevi imaju mirisne žlezde, ali su one aktivne tek od četvrte nedelje života, te ih ta činjenica štiti od predatora. Za zečeve je vezana još jedna vrlo interesantna stvar: zečići dok su mali sisaju samo jednom dnevno, obično u suton ili sumrak, pa na taj način i majka ostavlja minimalnu količinu mirisa. Dlaka zečića je takva da se jedinke stapaju sa okolinom, pa su i na taj način teže oučljivi, s obzirom na to da većinu vremena provode zbijeni jedni kraj drugih.
Lovcima je poznato da su maj i jun period mladunaca, te u to vreme nije dozvoljen bilo kakav grupni lov. U pomenutom periodu zabranjeno je izvođenje i obuka pasa u lovištu, kako se divlja fauna i njen podmladak ne bi uznemiravali.
Divlja svinja se pre prašenja odvaja od ostalih jedinki iz krda, te od grančica i trave pravi takozvano gnezdo koje može biti i natkriveno, da bi se mladi zaštitili od hladnoće, s obzirom na to da se krmače uglavnom prase u februaru i martu.
Što se pernate divljači tiče, najviše jaja snese ženka fazana (mladunci na naslovnoj fotografiji), u nekim slučajevima i do 15-20 komada. Patke, guske i jarebice imaju jedno leglo sa više jaja, dok one vrste koje imaju dva legla, poput divljih golubova ili gugutke, koja ima i po tri legla, broj jaja je jedno ili dva.
Veoma bitna stvar kod preživljavanja mladunaca je i roditeljska, pogotovo majčinska ljubav. Majke, koje provode većinu vremena sa mladuncima, povremeno moraju da ih napuste kako bi otišle da se hrane i napoje. To je za podmladak uvek rizičan period, ali majka će se odmah vratiti do njih i braniće ih svim silama, čak i napadajući grabljivce.
Tagovi
Autor
