Za pet godina nestala polovina privatnih šuma u Srbiji?

Pod privatnim šumama u Srbiji je nešto više od 504 hiljade hektara i to je za 48,2 odsto manje nego 2018. godine - podatak je Republičkog zavoda za statistiku nakon prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede. Ipak, ove brojke nisu izazvale ozbiljne reakcije javnosti i struke, ali ni nadležnih državnih organa.

Gde su nestale šume?

Na osnovu istraživanja RZS iz 2020. godine, privatne šume zauzimale su 1,2 miliona hektara. Ukupno, pod privatnom i državnom svojinom, bilo je 2,2 miliona hektara. Kada se pogledaju podaci poslednjeg popisa iz 2023. godine taj broj iznosi 504.104 hektara, što znači da je polovina praktično nestala. 

“Nadležni državni organi samo što nisu rekli – pa šta. Nema veze, nema pola šuma”, iznenađen je dipl. ing. šumarstva Dragić Tomić iz organizacije Ekošum koji napominje da se pustoše privatne šume. 

Evidentno je da se šumsko i poljoprivredno zemljište poslednjih godina sve više prevodi u građevinsko, ali Tomić smatra da to ne može biti u ovolikom procentu.  Tomić naglašava da se mora utvrditi o čemu se radi. 

“Gde su te šume? Šta je bilo sa njima? Očigledno je da se preko toga prelazi. Ali, ponavljam, to sve pokazuje kakav je odnos i briga nadležnih za šume."

Krađe šuma unosan biznis

Tomić iznosi i činjenice da se privatne šume u poslednjih desetak godina pustoše na više načina.

"Nema više domaćina na selu, naslednici šumu gledaju kroz nov auto ili stan i gledaju kako da je prodaju. Sa druge strane, u poslednjih 10 godina formirane su grupe, jake, specijalizovane za krađu šume i na brz način dolaze do puno para", navodi naš sagovornik.

Krađa šuma postala unosan biznis? Oštećeni odustaju od pravde

Na području Kolubarskog okruga, čak 75 odsto su privatne, a ostalo su državne šume. 

“U državnim šumama se gazduje po Zakonu, po desetogodišnjim planovima, a privatne se masovno pustoše i uništavaju. Najveći problem su propisi, jer je kazna za bespravnu seču 10 hiljada dinara, to je smešno. Postavlja se i pitanje može li jedan šumarski inspektor da pokrije celo područja Kolubarskog okruga? Do sada su bila tri, jedan je otišao u penziju, jedan je napustio taj posao. I ako se podnese prijava za pustošenje, to se rešava preko oportuniteta, onaj koji je kriv, plati koliko mu se kaže i nikom ništa”, tvrdi Dragić Tomić.

Pošumljavanje, kazne za bespravnu seču 

Naš sagovornik ističe da se pustošenje šuma mora zaustaviti i da se onda napravi plan šta treba raditi u narednom periodu.  

“Stalno pričamo o prevelikom aerozagađenju u Valjevu. Hajde da vidimo šta može da se sredi i koje površine mogu da se pošume. Sada ima na nekoliko mesta šikara. Šume su najbolji mogući filter vazduha i imaju značajnu ulogu u formiranju izvorišta, sprečavanju bujica i poplava."

Česta tema u Srbiji je pošumljavanje, a Tomić tvrdi da nemamo toliko sadnica koliko je potrebno da bi se povećala šumovitost. Smatra da rasadnička delatnost ne prati potrebe, a na prvom mestu to je da se pošume erozivne površine, da se povećaju zelene površine u gradovima. 

“Zašto ne stimulisati građane da sade drveće u dvorištima? To bi naravno bile dekorativne, žbunaste vrste, one koje nemaju jak koren koji može oštetiti temelje kuće. I u školskim dvorištima ima prostora da se doda još zelenila i da ga imamo što više, jer je zelenilo u funkciji prečišćavanja vazduha", dodaje on. 

Najvažnije je, prema Tomićevom mišljenju, da se sagleda šta se može pošumiti i kazniti strože one koji kradu šume. U protivnom, ovakvo stanje će nam se vrlo brzo osvetiti.