• Medveđi luk
  • 15.06.2021. 12:00
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Zdrav i rasprostranjen, a pogodan i za preradu - sremuš

Sremuš je izuzetno blagotvorna biljka za ljudski organizam, a iako je veoma rasprostranjena, nije u dovoljnoj meri zastupljena ni u ishrani, ali ni kao lekovita biljka.

Foto: Depositphotos/photodesign
  • 158
  • 197
  • 0

"Glavna stvar, sremuš je zdrav, zato beže bolesti, gripovi i druge ale. A ovde se Taorci zdravo hrane. Sa Povlena vetar piri, u Taoru se sa sremušem živi", ovako je pesnik Milan Marić iz Kosjerića opisao valjevsku paninu Povlen i sela koja se tu nalaze, ali i obronke na kojima raste ovo lekovito bilje.

U ovim krajevima, poznat i kao medveđi luk, sastavni je deo ishrane, a iako je jedna od četiri najrasprostranjenije biljke, do sada joj nije posvećivana velika pažnja. Stručnjaci kažu da je važan za čišćenje tela. Najdelotvorniji je u proleće i predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina koji su se tokom zime nataložili u organizmu. Mladi listovi puni vitamina predstavljaju savršenu kombinaciju sa zelenom salatom, a mogu da se koriste i kao dodatak supama i sosevima.

U Srbiji raste 27 vrsta

Sremuš se bere s prvim danima proleća, dok biljka još nije počela da cveta. 

"Danas je u svetu poznato oko 400 vrsta, a od tog broja u Srbiji raste 27", kaže profesor u penziji Dragan Nedeljković.

Medveđi luk ili sremuš ili cremoš (foto: Sanja Dovečer)

"U Vukovom riječniku iz 1852. godine ova biljka se naziva srijemuš, a i danas su se na balkanskom prostoru zadržali slični nazivi. I čuveni Josif Pančić u svojim publikacijama s kraja 19. veka pominje ovu jedinstvenu biljku, ali pod nazivom cremoš".

Prepoznaje se po mirisu

Sremuš naseljava čitavu Evropu, nema je u mediteranskom području, ali kako ističe profesor Nedeljković, može se naći na 1.900 metara nadmorske visine. 

"S proleća se mogu videti čitavi 'tepisi', a raste na malo zasenjenim padinama i u blizini, najčešće, bukovih šuma. Višegodišnja je biljka, raste iz lukovice i može imati jedan do tri lista koji mogu narasti i do 40 cm. Ima sličnosti sa pojedinim biljkama kao što su đurđevak, mrazovac, čemerika i kozlac. Ono što ga svakako izdvaja i da ga ne pomešate je da njegovi listovi mirišu na luk", naglašava Nedeljković.

Može se naći i na 1.900 metara nadmorske visine

Sremuš se sve češće koristi u ishrani, i to listovi, a lukovice i plodovi znatno ređe. Svoje mesto ima i u medicini

"To je medonosna biljka, a med je žute boje, proziran je i ima karakterističan miris luka, ali stajanjem taj miris se vremenom izgubi. Pored toga što ga ima u prirodi, može se i gajiti na parcelama koje su delimično zasenjene. Dekorativna je biljka. Ima lepe cvetove koji su takođe jestivi i najčešće se koriste u salatama."

Pogon za preradu

Da taorski kraj ima svoju budućnost smatra i Svetislav Marković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo.

"Stanovnici sela koja se nalaze na obroncima Povlena imaju izuzetne predispozicije za razvoj poljoprivredne proizvodnje, ali i da se bave seoskim turizmom. Šteta bi bila da se ne iskoriste sve blagodeti ovog kraja. Poljoprivreda može biti u službi turizma jer se ovde pravi izuzetno kvalitetan sir, kajmak, rakija. Očekujem i da se masovnije počnu praviti proizvodi od sremuša, koga ima u izobilju u ovom kraju", kaže Marković i dodaje da se može razmišljati i u pravcu pogona za preradu.

Poljoprivreda može biti u službi turizma, smatra Svetislav Marković

"Ministarstvo poljoprivrede ima odvojena sredstva za područja kakav je Taor i to treba iskoristiti."

Više od 90 recepata 

Od ove biljke mogu se praviti ne samo salate, nego i hladna jela, ali i proje i pite. Odličan je dodatak mesu i ribi. Postoji više od 90 originalnih recepata za pripremu jela sa osnovnim sastojak kojeg nije teško pronaći u prirodi. Jedno od jela koja gosti kada dođu u Donji Taor mogu da probaju je i gulaš sa sremušem. Pravi se od mesa divlje svinje, a ono što mu daje posebnu aromu je upravo medveđi luk. 

Gulaš od mesa divlje svinje sa medveđim lukom

U čast ovog šumskog bilja, već nekoliko godina održava se i posebna manifestacija krajem maja ili početkom juna kada je na Povlenu najviše ove biljke. Organizator je Udruženje "Zaštita prirode Donji Taor", a cilj im je da se na taj način promovišu prirodne retkosti ovog kraja.


Tagovi

Sremuš Taor Povlen Šumsko bilje Svetislav Marković Lekovito bilje Dragan Marković Milan Marić


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.