5 vrsta samoniklih biljaka koje beremo u aprilu: Pune vitamina, a rastu svuda oko nas

Proleće je idealno vreme za upoznavanje sa blagodetima samoniklog bilja. Nakon duge zime, livade, vrtovi, rubovi šuma sve su zeleniji, bujniji i bogatiji biljkama koje mnogi smatraju korovom, a zapravo su nutritivno izuzetno vredne i što je najvažnije, lako dostupne i potpuno besplatne.

Evo pet samoniklih biljaka za branje u aprilu

U aprilu posebno dolaze do izražaja vrste bogate vitaminima, mineralima i gorkim materijama koje podstiču probavu, čiste i jačaju organizam.

Maslačak kao kralj aprila

Među najpoznatijima je skromni maslačak (Taraxacum), biljka koju većina nas prepoznaje i to po mekom, žutom cvetu, ali retki koriste u njegovom punom potencijalu. Raste svuda, na livadama, uz puteve i u baštama.

Njegovi mladi listovi bogati su vitaminom C, gvožđem i kalijumom, a mogu se jesti sveži u salatama, kratko prokuvani u varivu ili kao prilog uz kuvani krompir. Jestiv je i njegov cvet.

Kopriva kao super hrana

Kopriva (Urtica) je prava prolećna "super hrana". Najčešće raste uz ograde, na zapuštenim parcelama i u blizini naselja, a beru se njeni vrhovi, pre cvetanja. Da, ona zbog mravlje kiseline koju sadrži pecka na dodir (peckanje još uvek osetim, iako su prošla skoro 24 sata od kako sam je brala), nakon kuvanja postaje meka i vrlo ukusna. Možete je jesti i svežu, ali je pre toga dobro, ali dobro izgnječite. Pitajte me kako znam šta znači površno zgnječena kopriva.

Ona obiluje gvožđem, vitaminom C i proteinima, pa je odlična za supe, variva ili kao dodatak pitama, i smutijima. Možete je pripremiti kao što biste spanać ili blitvu. Upravo zbog visokog sadržaja gvožđa često se preporučuje kod umora i malokrvnosti.

Osvežavajući štavelj

Štavelj (Rumex) dok je mlad, prepoznatljiv je po svom blago kiselkastom ukusu. Raste na vlažnijim livadama, uz jezera i uz ivice šuma. Bogat je vitaminom C i organskim kiselinama koje podstiču probavu.

Najčešće se koristi u supama i umacima, poput koprive. Dok mu je list mlad, može se dodati i svež u salate za osvežavajući ukus.

Gorka divlja salata

Divlja salata (Lactuca serriola), poznata i kao gorka salata, raste na zapuštenim površinama, uz puteve i u baštama. Njeni listovi sadrže gorke materije koje pozitivno deluju na probavni sistem i rad jetre.

Dok je mlada, upravo u ovo doba godine, može se koristiti sveža, ali u manjim količinama zbog izraženijeg ukusa, često u kombinaciji sa drugim biljem. Takođe se, poput maslačka, može kratko prokuvati i jesti kao prilog.

Širokolisna i uskolisna bokvica

Peta biljka koju vredi potražiti u aprilu je bokvica, koja može biti širokolisna (Plantago major) i uskolisna (Plantago lanceolata), na naslovnoj fotografiji. Raste gotovo svugde, na livadama, uz puteve i u dvorištima, a lako se prepoznaje. Široka ima očigledne, široke, a uskolisna vrlo uske listove. Kod obe su uzduž lista žile vrlo izražene.

Mladi listovi bogati su vitaminom C i mogu se koristiti sveži u salatama ili kratko termički obrađeni.

Osim u ishrani, prema narodnoj je medicini poznat i po svojim lekovitim svojstvima, pa se koristi za čajeve i obloge, posebno kod problema sa disajnim putevima i kožom.

Na šta paziti kod branja samoniklog bilja?

Ove biljke ne traže gajenje ni posebnu negu, a nude obilje hranljivih materija potpuno besplatno. Jedino na šta treba paziti je da ih ne berete uz puteve i zagađivače.

Takođe, nemojte pobrati sve listove s jedne biljke, kako bi mogla i dalje da raste.

Samonikle biljke: Čuvaju zdravlje povrća i estetski obogaćuju vrt

U branju samoniklih biljaka ipak budite oprezni i nemojte brati one za koje niste sigurni koje su.