Anis, i začin i lek - zašto ga treba konzumirati?

Anis, Pimpinella anisum, je jednogodišnja aromatična biljka iz porodice štitarki, Apiaceae. Reč je o tradicionalnoj biljci koja je u mnogim zemljama sveta zastupljena u velikoj meri upravo zbog svog specifičnog i nezamenljivog ukusa i mirisa kao i pozitivnog efekta na ljudski organizam.

Poreklom je iz Egipta, a tokom srednjeg veka se proširila širom Evrope. Raste do visine od 30 do 60 cm, a koren dostiže istu dužinu. Uspeva u toplijim klimatskim uslovima, a najčešće se gaji na Mediteranu, Bliskom istoku, u Indiji i Centralnoj Americi, gde je cenjena zbog svojih široko primenljivih svojstava i bogate arome.

Cveta od maja do avgusta

Listovi su ravni i okrugli, donji su najveći, a sužavaju se i smanjuju prema vrhu gde su gusto zbijeni, naslagani u male listiće koji na vrhu dobijaju šiljati oblik. Cvetovi su beli, sakupljeni u karakteristične štitaste cvasti, a biljka cveta od maja do avgusta, dok se plod bere od avgusta do oktobra.

Sadrži veliku količinu eteričnog ulja i zbog toga ima jak, ali i prijatan miris koji brzo lapi pa se preporučuje čuvanje u manjim količinama ili u staklenim teglicama sa hermetičkim čepom.

Seme sadrži eterično ulje koje deluje kao diuretik, antiseptik, antispazmodik i stimulans. Pored toga, bogato je masnim uljima i jedinjenjima poput anetola, aldehida, anisne kiseline, anis ketona i anis etanola. Važno je napomenuti da se korišćenje anetola ne preporučuje u slučaju dermatitisa, kožnih oboljenja ili bilo kakvih iritacija kože.

Zbog izraženog slatkog ukusa, najčešće se koristi u pripremi kolača, peciva (hleb, kiflice), džemova, kompota, salata i drugih jela kako bi se dobio intenzivan i specifičan ukus. U kombinaciji sa drugim začinima, anis dominira i veoma često se koristi u prahu.

Koristi se u pripremi hrane, sokova, čaja i alkoholnih pića širom sveta. U Makedoniji se od anisa priprema specifična rakija poznata kao "mastika“, dok Grci koriste anis za pripremu svog nacionalnog pića pod nazivom "uzo", Francuzi "pastis", a Italijani "sambuka“. Indijska kuhinja je prepoznatljiva upravo zbog upotrebe anisa i karija, a Turci od ove biljke pripremaju "raki“.

Lekovite osobine anisa

Pored kuvanja, može da se koristiti i u alternativnoj medicini zbog svojih lekovitih svojstava, a pomaže kod problema sa digestivnim traktom i mučnine, dijareje, protiv gasova i nadimanja. Takođe, podstiče pravilan rad žuči, dezinfikuje sluzokožu usne duplje, olakšava iskašljavanje. Koristi se i u lečenju sinusa, inhalacijom, pomaže kod bronhitisa, astme, gripa i virusa, podržava rad bubrega i urinarnog trakta. Poznata je i njegova uloga u lečenju hepatitisa i ciroze jetre. Reguliše menstrualni ciklus i pomaže u ublažavanju bolova, vraća hormonsku ravnotežu, pomaže u lečenju raka prostate. Ima smirujuće dejstvo, pa se koristi i protiv nesanice. Poznato je da ima stimulativno dejstvo na nervni sistem, povećava broj leukocita u krvi, itd.

Jedno od njegovih značajnih lekovitih svojstava su njegova prirodna antimikrobna i antifungalna svojstva. Eterično ulje anisa, čiji je glavni aktivni sastojak anetol, sprečava rast štetnih mikroorganizama, uključujući određene bakterije i gljivice koje su česti uzroci infekcija.

Istraživanja su pokazala da je efikasan protiv Ešerihije koli (bakterije koja izaziva digestivne poremećaje i infekcije urinarnog trakta), Stafilokoka aureusa (uzrokovača raznih kožnih infekcija, uključujući čireve i akne), Kandide albikans (gljivice odgovorne za gljivične infekcije u ustima, crevima i intimnoj zoni).

Zahvaljujući ovim svojstvima, anis je sve češći sastojak u prirodnim preparatima za negu kože, oralnu higijenu, pa čak i za dezinfekciju prostorija u obliku difuzovanih eteričnih ulja. Zbog svog aromatičnog mirisa i antibakterijskih svojstava, odavno se koristi za osvežavanje daha i održavanje oralne higijene. Danas se ekstrakt anisa može naći u:

• prirodnim pastama za zube
• vodicama za ispiranje usta
• biljnim sprejevima za grlo

Eterično ulje anisa ima višestruku upotrebu u prirodnoj kozmetici jer pomaže kod problema sa aknama, opušta bolne mišiće, postiže sintezu kolagena i poboljšava elastičnost kože, što smanjuje fine bore i daje koži mladalački izgled. U kozmetici se najčešće koristi u malim koncentracijama u kombinaciji sa drugim biljnim uljima kako bi se izbegla iritacija kože.

Šta je ašvaganda i kako deluje na naš organizam?

Iako je bezbedan za većinu ljudi u uobičajenim kulinarskim količinama, postoje određene mere predostrožnosti koje treba preduzeti kako bi se zaštitili ljudi koji su alergični na biljke iz iste porodice, Apieaceae (koja uključuje celer, komorač, korijander). Umerena konzumacija u obliku začina ili čaja je bezbedna za trudnice, ali se veće količine ne preporučuju.

Sve u svemu, uz umerenu i odgovornu upotrebu, anis može biti moćan čuvar našeg zdravlja.