Beli slez - prirodni lek, ali i đubrivo

Beli slez (Althea officinalis) pripada porodici slezova - Malvaceae. U narodu je poznat po mnogim nazivima: slez, beli slez, pitomi ili domaći slez, šljiz, šljez, sliz, slizovina, šljezovina, veliki slez, dobri slez. Srećemo ga na livadama i jarkovima, uz obale potoka i reka, plavnim područjima. Vrlo često se gaji u vrtovima, a uzgaja se i plantažno.

To je višegodišnja biljka. Stabljika belog sleza može biti visoka 50 do 100, pa i više centimetara. Cela biljka izgleda kao da je prekrivena belim baršunom. Listovi su jajoliki, velike liske 5 do10 cm, spiralno poređani na stabljici. Iz pazušaca gornjih listova formiraju se ljubičastobeli ili beli cvetovi. Ova lekovita biljka cveta od juna do septembra.

Slez se koristi u lečenju bolesti respiratornog sistema (astme, hroničnog bronhitisa, laringitisa), gastroenterološkog trakta (peptičkog ulkusa, gastritisa, dijareje).

Koriste se i sakupljaju koren, list, cvet i seme. Koren se sakuplja tokom oktobra kada ima najviše sluzi, a lišće i cvet u vreme cvetanja. Od čitave biljke koren je najlekovitiji. Izvađeni koren se dobro opere, oguli mu se spoljašnji sloj i uzdužno preseče. Koren je potrebno što pre osušiti. Osušen koren treba da bude beo. Za kilogram osušenog potrebno je pripremiti 3-4 kg svežeg korena.

Ukoliko se koren potopi u vodu i iz njega isplivaju crvići to je znak da je on neupotrebljiv i treba ga baciti. List i cvet se suše u hladovini na vetrovitom mestu. Suši se u tankom sloju. Sušenje se može obaviti u sušarama pri temperaturi koja ne prelazi 40-50°C. Osušen slez se čuva dobro zatvoren. Može se sačuvati do 3 godine. Najbolje ga je upotrebljavati kada je svež, jer tada sadrži najviše sluzi.

Uzgoj sleza

Beli slez je biljka koja se od davnina gaji u vrtovima. Danas postoje čak i plantaže sleza. Na istoj parceli ostaje 2 godine. U trećoj godini dobija na količini, ali opada kvalitet. Osim toga, česta je meta napada mnogih štetočina, pa je zbog toga ekonomski isplativ samo uzgoj tokom 2 godine. Sadnja i setva se mogu se obaviti u jesen i proleće. Može se posejati seme, posaditi rasad ili deljeni koren. Seme niče za mesec dana na otvorenom polju.

Ono se može posejati u zatvorenom prostoru tokom oktobra i novembra. Dubina setve je 0,5 do 1 cm. Seme na toplom, uz redovno zalivanje, niče za 7 do 14 dana. Mlade sadnice mogu da se presade u pojedinačne saksije veličine 10 do 15 cm. Sadnice potom treba izneti na otvoreno i presaditi kada je prošla opasnost od mraza i kada temperature budu više od 10°C. Međuredni razmak prilikom sadnje treba da iznosi 60 do 70 cm. Beli slez voli vlažno zemljište. To je naročito važno tokom vrelih, letnjih dana. Dobro podnosi niske temperature i do -20°C.

Upotreba sleza

Beli slez je izuzetno korisna biljka, sadrži oko 75% ugljenih hidrata, 30-35% sluzi, 10% pektina, tanin, masne materije, saharozu, mineralne materije, a naročito je bogat fosforom. Koristi se u lečenju respiratornog sistema (astme, hroničnog bronhitisa, laringitisa), gastroenterološkog trakta (peptičkog ulkusa, gastritisa, dijareje).

Čaj od belog sleza

Ovaj čaj se priprema tako što se jedna kašika slezovog lišća prelije sa 2 do 3 dl ključale vode, poklopi i ostavi 10 minuta. Čaj se procedi i pije lagano u gutljajima.

Macerat od sleza

Uzeti 1 do 2 kašike korena sleza i potopiti u 2 do 4 dl hladne vode tokom 2 do 3 sata. Nekoliko puta promućkati posudu. Na taj način će se izdvojiti samo sluz. Koren nije poželjno kuvati ni prelivati ključalom vodom jer se tada izdvaja skrob koji će tečnost učiniti gušćom, mutnom i kvarljivom. To bi smanjilo lekovitost. Koristi se kod upala sluznice urinarnih, polnih, respiratornih i probavnih organa.

Sirup od sleza broj 1

Da bismo dobili sirup od sleza treba uzeti 50 g njegovog korena i potopiti u 3dl vode sobne temperature tokom 12 sati. Nakon toga sadržaj je potrebno procediti i dodati 1 kg meda ili voćnog sirupa (višnja, malina). Tako pripremljen sirup se čuva u frižideru jer se brzo kvari. Priprema se uvek svež i u količini koja nam je potrebna u toku dana. Koristi se tako da se svaka 2 sata pije po jedna supena kašika.

Sirup od sleza broj 2

Najpre treba uzeti 2 g izgnječenog korena i staviti u gusto cedilo, preliti sa smesom 1g vinskog sirćeta i 45 g vode. Ispirati koren tom smesom nekoliko puta tokom 1 sata. U 37 g dobijenog rastvora treba dodati 67 g šećera i zagrejati dok se šećer ne rastopi. Ovaj sirup se koristi u lečenju kašlja.

U gastronomiji beli slez se koristi u izradi pudinga i želea.

Ne treba ga koristiti dugotrajno jer može da izazove mučninu, povraćanje i alergijske reakcije i zato ga treba umereno koristiti i pod nadzorom lekara.

Upotreba u poljoprivredi

Zbog visokog sadržaja fosfora beli, kao i crni slez, može da se koristi kao sirovina za pripremu biljnih đubriva. Najčešće se koristi u kombinaciji s koprivom i gavezom. Ovo đubrivo je prirodna zamena za NPK đubrivo.

Đubrivo

Za pripremu đubriva potrebno je: 1,5 kg koprive, 1,5 kg gaveza i 1,5 kg belog sleza. Ove trave treba potopiti u 50 litara vode i ostaviti da fermentiše dve nedelje. Đubrivo je spremno kada prestane da fermentiše. Smesu zatim treba procediti i koristiti odmah ili proceđeno đubrivo čuvati na tamnom i hladnom mestu (podrum) i koristiti ga po potrebi.

Ovo je medonosna biljka i pčele rado posećuju beli slez.

Foto: Ranka Vojnović