Dobitnik tableta: Mašinac našao izazov u lekovitom bilju

Na nedavno održanom 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Agroklub je poklanjao tablet, a njegov dobitnik je Željko Salonski iz Novog Sada. Kako kaže, zahvaljujući ljubaznosti hostesa na štandu instalirao je mobilnu aplikaciju: "Dok sam jednog dana išao na njivu, zazvonio mi je telefon i saznao sam da sam dobitnik tableta. Zaista prijatno iznenađenje".

Kada je reč o sadržajima na Agroklubu, Salonski kaže da prati sve informacije, ali da najviše pažnje posvećuje lekovitom bilju, povrtarstvu i vremenskoj prognozi. "Sajt je mnogo širi, a voleo bih kada bi na mobilnoj aplikaciji postojala mogućnost pretrage. Konkretno, kada sam na njivi bilo bi mi važno kada bih mogao da potražim karakteristike nekih pesticida", dodao je.

Povratak u agrar

Željko Salonski se u srednjoj mašinskoj školovao za bravara, a zatim je školovanje nastavio kako bi stekao zvanje inženjera proizvodnog mašinstva. Zanat je "pekao" 25 godina od Jugoalata do privatnika u Inđiji. I nakon svega pronašao se u agraru.

"Poljoprivreda je za mene izazov. Kada čovek jedan posao radi 25 godina, polako dolazi do zasićenja. Ali nisam ja u poljoprivredi slučajno. Pre desetak godina sam u novosadskom naselju Telep podigao dva plastenika i počeo da se bavim povrtarstvom. To me je opuštalo od mašinstva, a i obezbeđivalo je povrće za porodicu. Kao mlad sam pomagao babi i dedi. Bio sam uspešan inženjer mašinstva, pa se nadam da ću biti uspešan poljoprivrednik", priča Salonski.

Znanje stekao na - internetu

Ako se proizvodnja na Telepu može okarakterisati kao hobistička, ona u Đurđevu je sigurno profesionalna. Naime, Salonski u tom mestu sa bratom proizvodi lekovito bilje: nanu, komorač i beli slez. Uz to gaje papriku, suncokret, kukuruz kokičar i soju. Zanimljivo je da je Željko Salonski neophodna znanja za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju usvojio putem - interneta.

"Informisao sam se sa stranih, pa potom i domaćih internet sajtova. Usvojena znanja sam primenio u ta dva plastenika. Među prvima sam uveo sistem navodnjavanja kap po kap i odgovornu zaštitu. Proizvodim za porodicu zdravstveno bezbedne plodove", kaže Salonski.

Otkud lekovito bilje?

Salonski kaže da su mu, kada je prešao u intenzivnu proizvodnju, razmišljanja bila u opsegu od intezivne proizvodnje povrća do lekovitog bilja. Prevagnulo je lekovito bilje zbog - nedostatka radne snage.

"Za veće, ozbiljnije poslove, potrebni su ljudi. Danas se teško dolazi do radne snage. Pogotovu na selu. Puno ljudi odlazi u inostranstvo. Procenili smo da sami sa mehanizacijom možemo da uradimo posao. Naravno analizirali smo i tržište i videli smo da postoji tražnja za lekovitim biljem", objašnjava Željko Salonski.

Nakon razgovora sa nekoliko otkupljivača, naš sagovornik konstatuje da niko od njih ne nudi ugovore. Sve je na nivou ponude i tražnje. Salonski je stupio u kontakt i sa stranim otkupljivačem, koji otkupljuje na teritoriji Balkana, Martinom Bauerom. Dobio je važnu informaciju koje će lekovito bilje biti aktuelno i u nadolazećim godinama. Na osnovu toga je i ušao u proizvodnju nane, komorača i belog sleza.

Pokrajina pomogla u kupovini tifona

Sa 60% povrata novca, Pokrajina je pomogla Željku Salonskom u investiciji za kupovinu tifona vrednog 12.000 evra.

"Brat i ja ne bsmoi ušli u investiciju bez povrata novca. Pokrajinska vlada i Sekretarijat za poljoprivredu značajno podržavaju proizvođače hrane. Bilo je teško obezbediti novac za investiciju pre samog povrata. Inače, ove godine smo u velikim investicijama i kao uspeh bi na kraju godine računao da budemo na pozitivnoj nuli. Ne možemo od nane i komorača, koje su višegodišnje biljke, ove godine očekivati neki značajniji rezultat. Slez zahteva angažovanost tokom cele godine i tu očekujemo da ostvarimo kakav-takav profit. Dobra okolnost je što imamo svoju dedovinu, pa ne plaćamo arednu. A imamo i svoju mehanizaciju", iskren je Salonski.

Naravno, uz dedovinu, mehanizaciju, dobru volju, tu je uvek i pomoć porodice kako bi svi poslovi na vreme bili urađeni.