Eterično ulje smilja - od Hercegovine do laboratorije u stanu u Novom Sadu

Dvadesetdevetogodišnja Gordana Landeka iz Novog Sada po struci diplomirani psiholog slučajno je ušla u priču o smilju prelepoj, kako je mnogi nazivaju besmrtnoj biljci koja i nakon branja ne vene, ne menja boju i dugo zadržava miris te danas može da se pohvali bočicama eteričnog ulja i drugim proizvodima za negu lica i tela.

Smilje (Helichrysum italicum) neprocenjivo biljno blago, biljna je vrsta koja najviše voli kamenjar, obožava sunce, raste širom mediteranske obale. Biljka ima sitne, sivkaste listiće i zlatnožute cvetove, neobičnog, jakog mirisa koji potiče od skupocenog esencijalnog ulja. Ovo bilje opevano je u našim pesmama, a vekovima se koristilo u narodnoj medicine i kozmetici tako što su zlatni cvetovi potapani u maslinovo ulje i nakon 40 dana balsam koji se tako dobijao koristio se za negu, rešavanje problema na koži, ali i probleme sa ostalim organima. Zato nije ni slučajno što su ga smatrali biljkom večne mladosti  jer "briše tragove vremena sa lica".

Dobre i loše strane korone

Za sve njegove dobrobiti Landeka znala je i pre ali je 2017. godine od prijatelja iz Hercegovine dobila je ideju o proizvodnji eteričnog ulja.

Suprug i ona koji joj je velika pomoć i podrška u ovom poslu počeli su proizvodnju rasada smilja, prodavali su mlade biljke, ali su posle dve godine, kada je prodaja stala odlučili da se bave proizvodnjom eteričnog ulja. Imali su brojne ponude iz inostranstva ali im je korona onemogućila ovaj posao.

"To je loša strana korone, ali sa druge strane tokom pandemije ljudi su se okrenuli prirodi i prepoznali smilje sa svim svojim lekovitim moćima", kaže Gordana i dodaje da su mnogi koristili ovo ulje koje im je pomoglo da ojačaju imunitet, snize temperaturu, izbegnu glavobolju, bol u mišićima, te je interesovanje poraslo. Inače je odličan detoks i jedno od retkih ulja koje pored široke dermalne ima i oralnu primenu.

U prvoj godini ima najviše ulja

Landeka u priči o smilju prepoznala je svoju šansu te je završila kurs za prirodnu kozmetiku i krenula sa proizvodnjom eteričnog ulja, krema za lice, seruma i melema.

"Svaki proizvod je potpuno prirodan, ulje je 100 posto čist koncentrat biljke. Dobija se tako što se cvet i zelena masa destiliraju, dobija se ulje ali i nus proizvod - hidrolat, cvetna vodica, sa manjom koncentracijom smilja", kaže naša sagovornica i napominje da je ova višegodišnja biljka ali u prvoj godini ima najviše ulja.

Od 24 hektara lekovitog bilja prave eterična ulja i čajeve

Ono koje ona koristi raste u Hercegovini i zato ona i suprug odlaze tamo tokom berebe u julu i septembru.

"Za naše potrebe smilje raste na parceli od oko dva jutra, u Ljubinju u Hercegovini, redovno odlazimo tamo, beremo ga ručno, makazama, ali angažujemo i dvadesetak radnika kao bi posao završili za jedan dan. Odnosimo ga odmah na destilaciju koja se vrši u roku od 24h od branja. Cvet ima svojstvo da ne vene ali što je svežiji daje više ulja", objasnila nam je naša sagovornica dodajući da ulje čuva u prohromskim posudama zaštićeno od jake svetlosti.

Sa ove površine obzirom da ima dve berbe Landeka može da dobije oko 10 litara ulja, pakuje ga u bočice od svega pet mililitara i za sve one koji će pomisliti da je to mala količina objašnjava da je to čist koncentrat, a da su dnevno potrebne svega dve kapi razblažene sa maslinovim ili nekim drugim jestivim uljem.

Jedna tona smilja - jedan litar

Osim ulja pravi i kreme za lice, serum i melem, jer, kako kaže, u jedan mali žuti cvet stalo je sve što nam je potrebno za zdravlje i negu.

"Melem je najednostavniji proizvod koji nastaje mešanjem čistog pčelinjeg voska i macerata smilja (potopljeno u maslinovo ili bademovo ulje), a svaki proizvod je potpuno prirodan i pravi se i pakuje ručno", kaže Landeka i napominje da je ulje izuzetno zdravo ali skupoceno obzirom da je za jedan litar potrebna čak jedna tona smilja.

"Sada sam stekla iskustvo ali moram napomenuti da nije uvek bilo lako, posebno na početku, ali da sam samo uz ogromnu pomoć supruga kome dugujem neizmernu zahvalnost uspela da razvijam ovaj mali posao koji započinje u sunčanoj Hercegovini, a završava se u mojoj maloj laboratoriji u stanu", rekla na je na kraju naša sagovornica.