Gajio cveće na 100, a sada na 700 kvadrata: Da li je isplativo?

Ove godine skoro sve je poskupelo, ali cveće je zadržalo svoju staru cenu. Sezona za cvećare kada je u pitanju porodaja, polako se privodi kraju, ali posla za njih ima čitave godine, prenosi Rina.

Biljke koje su ostale moraju se negovati i dalje ili uništiti kako bi se plastenici očistili i pripremili za sledeću godinu. Iz sela Gornja Trnava kod Topole Vlada Vasiljević je pre 12 godina započeo posao sa cvećem i kako kaže, nije se pokajao, iako je ova godina bila teška za njih.

"Sve više ulažemo, a sve manja je zarada. Repromaterijal je poskupeo, a cene se nisu menjale otkako sam počeo da radim, vrlo malo. Ali, neću odustati. Nastavljam proizvodnju, održavamo neke biljke u životu, a jedan deo se baca samo se iskoriste čašice koje mogu", kaže ovaj cvećar.

Koje cveće saditi u jesen, a kako ostalo spremiti za zimu?

Vasiljević kaže da je počeo sa 100 kvadrata izašlo se na 700, sve više je ulagao, a sve manja je zarada. Repromaterijal je poskupeo a cene se nisu menjale otkako je počeo da radi, vrlo malo, piše Toppress a prenosi Glas zapadne Srbije.

Pored cvetnica, gaji i voće

Ovaj cvećar svakog četvrtka prodaje svoje prelepe cvetnice na pijaci u Topoli a dame uvek obraduje biljkama koje se inače gaje i nalaze gotovo u svakom vrtu. Kadifa, lepi Jova, ledeno srce, muškatle, petunije, begonije, razne lozice samo su deo ovogodišnje ponude iz njegove proizvodnje.

"Počeo sam na maloj površini, jer nismo imali puno zemlje, drugari su me nagovarali, pričali mi o cveću, zaradi, tako sam i krenuo i nisam se pokajao što sam ih poslušao. Zaradilo se dosta para, kupovao sam zemlju, sadio voće", kaže Vasiljević i dodaje da su breskva i nektarina nešto što voli i želja mu je bila da i to gaji, širio je plastenike, ulagao u dalju proizvodnju, ali poslednjih godina se sve teže bori.

Zbog renoviranja kuće počela da se bavi cvećarstvom

"Zbog toga ću smanjiti količine, ostaću u ovom poslu uz nadu da će doći bolje godine za nas i da će država stati iza cvećara. Uvek smo sve radili iz sopstvenih prihoda, nikada nismo imali nikakav podsticaj, niti pomoć", ističe Vasiljević.