Judino drvo - stablo cvetova boje proleća

Judino drvo (Cercis siliquastrum), atraktivnog je izgleda, najčešće se uzgaja kao ukrasno bilje. Ovo neobično vrtno stabaoce pruža zadivljujući prikaz bogatog prolećnog cvetanja tamno ružičastih cvetova, koji se pojavljuju duž same kore, pre samog listanja.

Italijani i Španci ovo drvo, zbog srcolikih cvetova nazivaju i "stablom ljubavi", mada je ime povezano s Judom Iskariotskim, za kojeg se tvrdi da se obesio na ovo prekrasno stablo. Ta legenda, međutim, nije tačna. Radi se o izmjenjenom francuskom obliku imena “Arbre de Judee”, što znači drvo iz Judeje.

Zahteva dobro drenirana tla 

Listopadno je drvo koje naraste između 10 i 12 m, te je sporog rasta. Može podneti mraz i niže temperature. Cveta od marta do aprila, a semenke dozrevaju u septembru. Pripada porodici mahunarki (Fabaceae), pa iz tog razloga, korenje ima sposobnost fiksacije azota iz vazduha. Mediteranskog je porekla, čija se rasprostranjenost širi od južne Evrope do zapadne Azije. Ističe se svojim zadivljujućim rozo-ljubičastim okruglim, sitnim cvetovima koji cvetaju na golim granama u rano proleće, pre pojave listova. Na starijim primercima judinog drveta, cvetovi cvetaju u grupama, koji osim grana, često znaju prekrivati i samo deblo drveta.

Pčele rado obilaze cvetove, koji obiluju nektarom. Zaobljeni, srcoliki su listovi u proleće crvene boje, dok stareći, u leto postraju zeleni. Lepota judinog drveta nastavlja se i do jeseni, kada svetlo zeleni listovi polako menjaju boju u zeleno žutu i na kraju, smeđu. U kasno leto, pojavljuju se viseće, spljoštene drvenaste ljubičaste mahune. Sakupljene su u grozdovima, te nadvisuju grane i srcolike listove. Mahune ostaju na stablu do zime. Judino drvo je dvodomna biljka, pa je za stvaranje ploda i semena potrebno osigurati mušku i žensku biljku.  

Milica Arsić vlasnica je najlepšeg vrta u srcu Šumadije

Judino drvo može da raste na različitim tipovima tla, ali treba biti dobro drenirana. Za uzgoj ne odgovara prekomerno vlažno, kao niti glinasto tlo. Najbolje rezultate ostvaruje na relativno plodnom tlu dovoljne vlažnosti. Ne voli uznemiravanje korijenja te je poželjno judino drvo posaditi na trajnu poziciju sredinom proleća uz redovno zalivanje. Orezivanje je zimi. Cvetovi su osetljivi na mraz, pa judino drvo treba posaditi na zaštićenu poziciju. U severnijim područjima preporučljivo ga je saditi uz južnu stranu kuće, što mu pruža zaštitu od mraza.

Razmnožavanje može biti iz semenke ili sadnica. Semenka je dormantna, pa je potrebno prvo namočiti je na 24 sata u toplu vodu, a zatim u hladnu, u trajanju od tri meseca. Setva je u proleće u zaštićenom prostoru. Čim sadnice budu veličine, s kojom se može rukovati, sade se u zasebne posude i uzgajaju u zaštićenom prostoru dok ne navrše godinu dana. Sade se na trajnu poziciju u kasno proleće ili rano leto, nakon što se završi opasnosti od mraza.

Lekovita svojstva 

Uzgaja se kao soliterno stablo ili u manje grupe. Sadi se na travnjake, kao međa, šumske rubove te u dvorišta. U kombiniranoj sadnji s magnolijom, jabukom i glogom, cvetanje je moguće produžiti čak do kraja maja. Uz uzgoj u vrtu, možete saditi i u posudi, te oblikovati kao bonsaji.

Cvetovi su slatkasto-kiselog ukusa, pa se mogu koristiti kao dodatak salatama. U prošlosti se judino drvo nije uzgajalo samo zbog ukrasne vrednosti, već i zbog lekovitih svojstava. Od pupoljaka se pripremao čaj, koji se može koristiti kao digestiv te za lečenje upala. Osim lekovitih svojstava, drvo se odlikuje dobrim kvalitetom te se koristi za struganje i u izradi furnira.