Kako gajiti četinare u saksijama?

Četinari u savremenoj hortikulturi su veoma zastupljeni. Ono što ih čini posebnim jesu, pre svega, postojanost u svim vremenskim uslovima, zadržavanje osnovne boje tokom cele godine i mogućnost kombinovanja sa drugim biljnim vrstama. Osim na zelenim površinama niske i patuljaste forme četinara mogu se gajiti i u posudama. Iako zahtevaju znatno veću pažnju i sporije napreduju od onih koji rastu u zemlji, slobodno, pravilnim održavanjem i uz malo truda mogu oplemeniti gotovo svaki spoljni kutak.

Grupa niskih i patuljastih četinara obuhvata varijatete tuje, kleke, smrče, pačempresa, bora i tise, a zastupljene su vertikalne, loptaste, žbunaste i polegle forme uzgoja.

Jesen i proleće idealni za sadnju

Četinari sa busenom, izvađeni iz zemlje, sade se tokom perioda mirovanja vegetacije kada nema mraza. Kontejnerske sadnice, odnosno biljke proizvedene i odgajene u saksiji praktičnije su za sadnju i mogu se saditi tokom cele godine ali preporuka je da se izbegne sadnja kada su jako visoke ili niske temperatura. Bez obzira da li su upitanju kontejnerske ili sadnice s busenom najpogodnije su jesenja i prolećna sadnja, pri temperaturama iznad 3°C. Za sadnju su prikladnije manje biljke visine 30 do 60 cm, jer se bolje primaju i brže formiraju korenov sistem.

Saksija mora biti dovoljno duboka i prostrana kako bi sadnica u njoj što duže opstala, izbušena na dnu i dovoljno odignuta od tla ili podmetača, da bi voda nesmetano oticala. Dno saksije prekriva se krupnijim kamenom, a preko njega se stavlja tanji sloj sitnijeg šljunka. Zatim se dodaje zemlja, koja mora biti humusna, rastresita i vodopropustljiva i postavlja se sadnica. Potrebno je da sadnica bude ukopana, a zemlja oko nje dobro nabijena.

Da bi se zasađen četinar pravilno razvijao, neophodno ga je svake druge ili treće godine presaditi u veću posudu ili mu makar zameniti zemlju i skratiti žile. Zasađena biljka se postavlja na sunčano ili mesto sa delimičnim hladom, zaklonjeno od vetra.

Osnovna pravila nege

Jedan od najčešćih neprijatelja četinara je voda, odnosno njeno prekomerno zadržavanje oko busena, koje prouzrokuje truljenje žila. Većina ovih biljaka u takvim, nepovoljnim uslovima sporo napreduje ili uopšte ne može da opstane. Problem prekomerne vlage se može izbeći dobrom drenažom, kao jednim od najvažnijih uslova za uspešan razvoj. Mlade sadnice zahtevaju redovno zalivanje sa manjom količinom vode, pogotovo u letnjim mesecima, dok su starije biljke tolerantnije na sušu i odgovra im ređe i obilnije zalivanje.

Četinarima prijaju dobro nađubrena tla,a prihrana je veoma značajna pri uzgoju saksijiskih četinara. Najpogodniji je pregoreo stajnjak ali se mogu koristiti i NPK kao i namenska tečna đubriva. Suve grančice koje se javljaju u unutrašnjosti stabla predstavljaju normalan prirodni proces i potrebno ih je povremeno uklanjati kako bi biljka imala potrebno provetravanje. Četinari, posebno mladi, podložni su fizičkim oštećenjima. U zimskom periodu, za vreme snežnih padavina, četinare je neophodno čistiti od nagomilanog snega, kako usled težine ne bi došlo do deformacije i lomljenja grana ili čitavog stabla. Takođe, mlade sadnice osetljivije su i na udare vetrova. Orezivanje se obavlja jednom ili dva puta godišnje, obično u rano proleće ili kasnu jesen. Orezivanjem se usmerava rast, pospešuje razvoj, otklanjaju oštećenja i formira željeni oblik krošnje. Pravilno orezivanje četinara je veština i umetnost i zahteva strpljenje i iskustvo. Većina četinara ne spada u vrste posebno podložne bolestima, a pravilna nega je osnova za zdravu i otpornu biljku.

Foto: Pixabay/Pezibear