• Trnjina
  • 08.11.2015. 11:00

Kako gajiti trnjinu?

Svi delovi trnjine su lekoviti: koren, kora, cvet, listovi i plod. Uzgaja se kao živa ograda, pojedinačni grmovi, stabla ili kao ukrasna biljka, ali takođe se gaji i zbog svog bujnog korena i stvaranja mnoštva izdanaka radi sprečavanja erozije.

  • 7.252
  • 1.412
  • 0

Trnjina je biljka čiju lekovitost narodna medicina poznaje od davnina. U lekovite svrhe koriste se svi delovi trnjine: koren, kora, cvet, listovi i plodovi. Postoje dokazi da je korišćena u ishrani još u kamenom dobu, a bila je neizostavna na trpezama antičke Grčke i Rima.

Gde možemo naći trnjinu?

Poznata je i pod nazivima trnina, trnula, trnavka, trn, crni trn, divlja šljiva mačja šljiva. Prema botaničkoj nomenklaturi pripada porodici ruža Rosaceae, rodu šljiva Prunus. Široko je rasprostranjena u Evropi, severnoj Africi i Maloj Aziji. Raste kao samonikli grm po pašnjacima, na sunčanim brežuljcima, rubovima šuma i krčevinama. Uzgaja se kao živa ograda, u obliku pojedinačnih grmova, stabala ili kao ukrasna biljka, ali i zbog svog bujnog korena i stvaranja mnoštva izdanaka radi sprečavanja erozije. Upotrebljava se i kao podloga u rasadničarskoj proizvodnji voća.

Kao grm, trnjina raste do 3 m visine, a kao pojedinačno drvo 5 m i više. Ima raširene trnovite grane. Listovi su manjih dimenzija, 2-4 cm a na ivicama su malo nazubljeni. Trnjina prvo cveta, a zatim lista. Cvetovi su sitni prečnika do 1,5 cm sa pet latica pojedinačni ili po 2-3 zajedno i prekrivaju cele grančice. Prijatnog su mirisa. Cvetaju od marta do kraja aprila, pa i tokom maja, što zavisi od vremenskih prilika i lokacije.

Karakteristike ploda trnjine

Plod trnjine je koštunica tamnoplave boje sa pepeljkom, prečnika 1-1,5 cm. Iznutra je mesnat i zelenkasto obojen, oporog i kiselog ukusa. Sadrži 5-8% šećera, 1,5-3 % organskih materija, 1,5% pektina, 8-26% vitamina C, 1,7% jabučne kiseline, vitamina P do 4000 mg, što je više od aronije, tanina do 1%, zatim obojene materije i arome. U 100 g ploda nalazi se 200 mg vitamina C.

Trnjina počinje da sazreva tokom maja, ali se zbog oporog ukusa konzumira tek nakon mraza. Može da se bere i ranije, ali je tada potrebno da se prethodno zamrzne da bi se izgubio opor okus. Tada se može koristiti i u sirovom stanju. Od takvih plodova mogu da se prave sirupi, džemovi, mešane marmelade i likeri. Poboljšava ukus voćnih kompota i povećava njihovu lekovitost. Koristi se u gastronomiji kao dodatak jelima od divljači. Listovi trnjine sadrže vitamine C i E, antocijane i flavonoide. Prosečan prinos po grmu je 12-14 kg. Važno je još pomenuti da njeno seme sadrži otrovni glikozid.

Cvetovi trnjine beru se u aprilu, kora sa korena i plodovi se sakupljaju u oktobru i novembru. U narodnoj medicini trnjina se koristi za lečenje kašlja, grčeva u stomaku, pročišćavanje krvi, jačanje želuca, pa i za mršavljenje.

Trnjina - voćka iz davnina

Seme se koristi za razmnožavanje, a treba 2-3 meseca da bude izloženo hladnoći. Preporučljivo je da se seme stavi u vreću sa vlažnim peskom i drži u frižideru. Klijanje semena je vrlo sporo, zbog čega se trnjina najčešće razmnožava izdancima iz korena. Pre sadnje, kopaju se rupe dimenzija 0,8 x 0,4 m i u njih doda đubrivo. Nakon sadnje obavlja se skraćivanje izdanaka na visinu 15 cm. To će u proleće rezultirati bujnim razgranavanjem jer trnjina stvara veliki broj izdanaka. U narednim godinama treba redovno uklanjati suvišne izdanke, polomljene i oštećene grane.

Potrebno ju je đubriti svake godine da bi ova biljka dala bogat rod. U bašti se sadi na razmak 2,5-3 m između sadnica. Veoma je pogodna za formiranje žive ograde. Može se zasaditi u jedan niz sa razmakom između biljaka 50-70 cm ili u dvostruki niz u cik cak formi sa razmakom od 80 cm do 1 m. Sadnice se postavljaju pod uglom od 45 stepeni. Životni vek grma trnjine je oko 40 godina. Važno je stanište divljih životinja i ptica. Naseljavaju je i mnogi insekti. Može da posluži i kao ograda za stoku jer svojim dugim trnjem brani prolaz životinjama. Značajna je medonosna biljka jer cveta u rano proleće.

Čaj od cveta trnjine

Ovaj čaj jača i čisti krv, naročito u slučajevima kožnih oboljenja, bolesti pluća i disajnih organa. Čaj se priprema tako što se jedna supena kašika osušenog ili 7 kašika svežeg cveta prelije sa 2,5 dl vrele vode i prokuva 1 minut. Ostavi se da stoji poklopljeno oko 10 minuta. Dnevno se pije po jedna šoljica tokom 3-4 dana i to po gutljaj na svaki sat. Ako ovaj proceđeni čaj ponovo prokuvamo sa jednom velikom kašikom meda, blagotvorno deluje kod upale pluća i bronhija, omekšava sluz i olakšava iskašljavanje. Dnevno se piju 2-3 šoljice na svakih pola sata po jedna supena kašika.

Liker od trnjine

Plodovi trnjine, bez peteljki, stave se u teglu (400 g ploda), pospu se sa 200 g šećera ili preliju sa 2 dl meda i 5 dl lozovače ili šljivovice. Ako je tegla na suncu biće potrebno oko 3 nedelje da se med ili šećer otope. Ukoliko je tegla u tamnoj prostoriji, povremeno ju je potrebno protresti. Biće potrebno oko 6 nedelja da voće pusti sok. Ovaj liker je intenzivnijeg ukusa i boje.


Tagovi

Živa ograda Medonosna biljka Lekovita biljka Trnjina Crni trn Liker od trnjine Prunus spinoza Čaj od trnjine Samonikli grm Sprečavanje erozije Cvetovi trnjine Upotreba ploda trnjine


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.