Ove ukrasne, višegodišnje bijke, nisu zahtevne za čuvanje. Vole toplotu i ne smetaju im visoke temperature.
Ljubiša Cvetanović iz niškog naselja Brzi Brod u svojoj kući i dvorištu ima kolekciju agava u kojoj su čak 92 različite vrste. Kaže da je sasvim siguran da ima najveću kolekciju tih biljaka na jugu Srbije, a vrlo verovatno i u čitavoj zemlji.
"Ljudi kod nas uglavnom uzgajaju kaktuse i ima dosta njih koji imaju zaista velike kolekcije. Poneko od njih uzgaja i agave, ali ne u ovolikom broju koliko ih ja imam", počinje on priču za Agroklub i dodaje da ove biljke zauzimaju dosta prostora i zbog toga mnogi izbegavaju da ih čuvaju.
"Neke su visoke i do dva metra."
Prvu vrstu "amerikano" kupio je pre skoro 30 godina, nakon čega dugo nije nabavio ni jednu novu biljku.
"Ozbiljno sam krenuo da se bavim uzgajanjem 2017. godine nakon što sam na izložbi cveća u Tvrđavi kupio dve agave od poznatog niškog cvećara Baneta Stojiljkovića. Zapale su mi za oko, pa sam otišao kod njega i kupio još dve, a on mi je jednu poklonio", kaže naš sagovornik koji je zbog zdravstvenih problema u penziji od pre nekoliko godina.
Od tada je počeo da uvećava svoju kolekciju. Uglavnom ih kupuje, a razmenjivao ih je sa jednom ženom iz Mostara koja takođe ima veliku kolekciju.
"Nabavljam ih u našoj zemlji, ali i u Kini, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji i Holandiji. Na žalost, ne mogu da ih nabavljam iz Nemačke i nekih drugih evropskih zemalja jer uzgajivači neće da ih šalju u Srbiju zato što nismo u Evropskoj uniji."
Kako nam objašnjava, agave mogu da se razmnožavaju iz semena, ali u tom slučaju treba dosta vremena da biljka izraste. On ih razmnožava pelcerima koje kupuje.
"Cene su različite i zavise od toga koliko ih ima na tržištu, ali i koliko je velika biljka koja se prodaje. Ima pelcera koji su svega tri centimetra, a koštaju 2.000 dinara. Pojedine biljke koštaju 150 do 200 evra i to su najviše cene."
Priča nam da ove ukrasne, višegodišnje bijke nisu zahtevne za čuvanje. Vole toplotu i ne smetaju im visoke temperature.
"Zalivam ih jednom nedeljno, a tokom zime na mesec dana ili malo više. Zimi vole da su svetloj prostoriji u kojoj je temperatura pet do 10 stepeni", kaže on, dodajući da prihranjuje samo male pelcere, jednom mesečno.
"Pokazalo se da veće biljke bolje rastu bez, nego sa prihranom. Potrebno je s vremena na vreme presaditi ih, kad prerastu saksiju."
Njegovo iskustvo je pokazalo da agave najbolje uspevaju kada u saksiji pomeša tri vrste zemlje - onu koja se kupuje, šumsku i zemlju koju krtica izbacuje na površinu prilikom kopanja krtičnjaka.
"Može da se pomeša i sa malo peska, a u poslednje vreme koristim i malo perlita. On podseća na izmrvljeni stiropor, a koristi se da sakuplja višak vode kako koren ne bi istrulio", pojašnjava.
Kaže da postoje i one agave koje mogu da podnesu mrazeve. Ipak, on ne želi da rizikuje i u kasnu jesen sve biljke unosi u staklenik koji je napravio pored kuće ili u garažu, zbog čega automobil mora da izveze ispred kuće.
Osim velikom kolekcijom agava, naš sagovornik može da se pohvali i izuzetno lepo sređenim dvorištem i mnoštvom drugog cveća, drveća i niskog rastinja. Na takmičenju za najlepše uređeno dvorište u Nišu pobedio je 2018. godine, a verovatno bi još koji put da se to takmičenje i dalje organizuje.
"Oduvek sam voleo da imam lepo uređeno dvorište, a počeo sam da ga ozbiljno sređujem 2016. godine. Sada mi je i to hobi. Zalivam biljke, šišam travu, tuje i ukrasne vrbe, orezujem ruže, sadim i presađujem sobno i baštensko cveće."
Iako u dvorištu skoro više nema prostora za nove biljke, naš sagovornik kaže da će i dalje nastaviti da nabavlja i agave, ali i druge retke biljke kojima malo ko u njegovom okruženju može da se pohvali.
Foto prilog
Tagovi
Autorka