Odaberite pravo đubrivo za vaše biljke

Posadili ste biljke u vrtu, na terasi, ili ih uzgajate u kući, i jedva čekate da počnu da bujaju i cvetaju, priželjkujući da se pretvore u raskošne lepotice, kakve viđate u časopisima i katalozima. Da biste to postigli, morate, naravno, pravilno da ih negujete, što podrazumeva zalivanje, izbor odgovarajuće pozicije, zaštitu od štetočina i - redovno prihranjivanje.

Zemlja, bilo da je reč o onoj u saksiji ili u vrtu, s vremenom se iscrpljuje i neophodno joj je dodavati elemente neophodne za rast i razvoj biljke, koja će bez prihrane samo životariti i postepeno propadati. Veoma je važno odabrati pravu vrstu đubriva i zato pogledajte naš mali vodič koji će vas upoznati s ovim važnim segmentom nege svih kultivisanih vrsta.  

Šta je sve potrebno za raskošan rast?

Da bi vas biljke odabrale bujnim rastom, neophodni su im esencijalni minerali: azot, fosfor i kalijum.

Azot
Prisutan je u svim tkivima, stimuliše produkciju hlorofila, aminokiselina, nukleinskih kiselina i proteina, podstiče rast i razvoj cele biljke, naročito listova i korena. Veoma je bitno da se redovno dodaje u zemlju, s tim što bi zastupljenost azota u đubrivu trebalo da bude veća  neposredno nakon sadnje, odnosno pre početka vegetacije. 

Fosfor
Reguliše metabolizam biljke, doprinosi razvoju korena, pospešuje cvat i sazrevanje plodova, učvršćuje stabljiku i stimuliše rast; učestvuje u sintezi hlorofila. Dozu fosfora potrebno je povećati u fazi stvaranja pupoljaka.

Kalijum
Pospešuje apsorpciju vode, poboljšava otpornost na bolesti i parazite; stimuliše proizvodnju šećera, glavnog izvora energije.

Osim pomenutih elemanata, važni su i ovi:

• kalcijum - ulazi u sastav zidova biljnih ćelija, pomaže formiranje tkiva i doprinosi čvrstini stabljike i korena;
• magnezijum - učestvuje u produkciji hlorofila. Od ključnog je značaja za proizvodnju šećera, biljnih enzima, vitamina i karotenoida;
• sumpor - je izuzetno bitan za pravilan razvoj biljaka jer obezbeđuje bolje iskorišćavanje azota, jača otpornost biljaka na bolesti, štetočine i nepovoljne vremenske uslove;
• gvožđe - je neophodno za sintezu hlorofila i, shodno tome, za održavanje optimalnog nivoa ovog pigmenta u listovima i proces fotosinteze. 

Biljkama su, takođe, ali u mnogo manjim količinama, potrebni bor, mangan, bakar, hlor, kobalt, cink, nikl, silicijum, molibden.

Veštačka mineralna đubriva čest izbor za prihranu

Veštačka mineralna đubriva čest su izbor za prihranu kultivisanih biljaka, a kada je reč o ukrasnom rastinju, u najvećem broju slučajeva koristi se kombinacija azota, fosfora i kalijuma (NPK) u različitim razmerama, što zavisi od faze rasta biljke. U početku vegetativnog razvoja, obično preovladava azot koji podstiče bujnije listanje, dok se đubrivo s većim procentom fosfora i kalijuma dodaje kasnije, kako bi se, ukoliko se radi o cvetnici, stimulisalo stvaranje pupoljaka.

Ovakva prihrana može da se nabavi u obliku tečnosti ili praha, koji se jednom u dve nedelje, u količini koja se preporučuje na pakovanju, rastvaraju u vodi za zalivanje, a pogodna je za saksijske biljke. Štapići s hranljivim materijama, koji otpuštaju mineralne supstance nakon svakog zalivanja, obezbeđuju prihranu za najmanje tri meseca, a njihov broj zavisi od prečnika saksije, što je uvek navedeno na ambalaži. 

Mineralno đubrivo u vidu granula (sipa se na zemlju oko biljke jednom ili dva puta godišnje, obično u jesen ili proleće) takođe se sporo razgrađuje i čest je način prihrane za baštenske biljke, mada se može primenjivati i na onima u saksiji.   

Organsko đubrivo - stajnjak vs kompost

Organsko đubrivo kao što je fermentisani stajnjak u prahu (goveđi ili kokošiji) koji se rastvara u vodi za zalivanje, ili se koristi u granulama (posipa se oko stabljike), sadrži neophodne elemente za razvoj svih vrsta rastinja, pritom je ekološki daleko prihvatljivije. No, zbog neprijatnog mirisa, koji je, doduše, znatno ublažen u procesu prerade, ali se ipak oseti, stajnjak nije pogodan za saksijsko cveće. 

S druge strane, kompost, čiji je miris daleko od neprijatnog, predstavlja izvanredan izbor za prihranu kako saksijskog, tako i baštenskog bilja. Dobija se razgradnjom biljnih ostataka iz bašte i kuhinje a pravi se na vrlo jednostavan način. Ukoliko imate vrt, iskopajte rupu u koju ćete ubacivati suvo lišće, grančice i biljne ostatke iz kuhinje, dok ga na terasi možete držati u običnom drvenom sanduku, gde će se sastojci s vremenom razgrađivati i pretvarati u izuzetno plodan humus. 

Domaće ekspres đubrivo

Ostaci hrane, čak i nekih pića, koje tako olako bacamo, mogu se iskoristiti za kompost, ali i upotrebiti odmah, bez ikakve obrade: stavite ih u zemlju sa biljkama, koje će tako, a da niste potrošili ni dinara, dobiti sve što im je potrebno. 

Pivo
Zbog obilja šećera, vitamina B i fermentisanih materija (kvasca), pivo je izvanredna prihrana za biljke, naročito za muškatle. Ukoliko ostatke ovog pića (ono što se zadržalo na dnu čaše, boce ili konzerve) sipate u vodu za zalivanje, vaše cveće će dobiti odličan podsticaj za razvoj i cvetanje. Ovim rastvorom zalivajte biljke jednom nedeljno.  Kad smo već kod kvasca, koristan je i pekarski, koji se koristi za pripremanje testa i hleba: ukoliko ga pomešate sа vodom za zalivanje (biće dovoljna četvrtina pakovanja na 5 l), pretvara se u moćno đubrivo za bilo koju biljku u vrtu, povrtnjaku ili u kući. 

Ljuske kikirikija
Pre nego što ih zakopate u podnožju biljke, držite ih nekoliko dana u vodi, kako bi omekšale. Razgrađuju se sporo, ali su veoma korisne jer sadrže obilje hranljivih materija, a pritom poboljšavaju rastresitost zemlje.

Kora citrusa
Narandža, limun, grejp, mandarina i limeta bogati su vitaminima i dragocenim mineralima, koji su većinom koncentrisani u kori. Zaista je šteta bacati najhranljiviji deo ploda, koji je prava riznica kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i natrijuma. Potopite koru u hladnu vodu i ostavite da odstoji 24 sata kako bi izgubila veći deo svoje prirodne kiselosti i lakše se razgradila pomoću mikroorganizama iz tla. Isecite je na krupnije komade, pa pospite oko biljke i zatrpajte zemljom.

Kora šargarepe
Ako ljuštite šargarepu, znajte da odbacujete njen najbolji i najzdraviji deo, jer je tu koncentrisana najveća količina hranljivih materija. Ukoliko ipak nemate nameru da je konzumirate, isecite je na krupno i rasporedite po žardinjerama na terasi, u podnožju sobnih biljaka ili u vrtu. Kora ovog zdravog korena bogata je vlaknima koja omekšavaju zemlju, kao i dragocenim mineralima kao što su kalijum, bakar, mangan, veoma korisnim za zdravlje biljaka. 

Ljuska crnog luka
Prilikom čišćenja crnog luka uvek bacamo ljusku, što je velika šteta, jer ovaj papirasti omotač sadrži dosta kalijuma, natrijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma i cinka. Da biste ih iskoristili na najbolji mogući način, ostavite ljuske potopljene u vodi 24 sata kako bi otpustile kiselinu i upotrebite ih za đubrenje zelenih i cvetnih, baštenskih i saksijskih biljaka. 

Voda iz akvarijuma 
Ako držite ribice, poznato vam je da s vremena na vreme morate menjati vodu, kako biste im obezbedili  dodatnu dozu kiseonika. Međutim, otpad iz  akvarijuma sadrži obilje korisnih materija - pre svega algi i mikroorganizama, koji i te kako prijaju biljkama. Vodu koju izbacite možete upotrebiti za direktno zalivanje sobnog bilja ili je prosuti po po cvetnim lejama.

Čaj
Bilo da se radi o crnom, zelenom ili belom čaju, listići ove biljke sadrže mnoštvo minerala koji će prosto preporoditi vaše ljubimice. Dakle, nemojte bacati ono što ostane kad procedite čaj, niti filter kesice (otvorite ih i sadržaj pospite oko biljke, a dobro će poslužiti i ostaci napitka (ohlađeni, naravno) kojima ih možete zaliti. Ovi saveti ne važe za industrijski proizvedene napitke, jer sadrže veštačke boje i zaslađivače. 

Kora banane
Visok sadržaj kalijuma, jednog od tri esencijalna elementa, koji su sastavni deo svakog đubriva, pospešuje i ubrzava cvat. Odsecite peteljku banane, isecite koru na sitne delove i pomešajte je sa zemljom. Kako se bude razlagala, tako će postepeno otpuštati u zemlju hranljive supstance.

Talog kafe
Soc kafe bogat je kalijumom, fosforom, bakrom i magnezijumom, otpušta azot i podstiče bujanje listova. Ako se pospe u podnožju baštenskih biljaka, biće odlična odbrana od puževa i mrava. Izvanredno je đubrivo za acidofilne biljke (prija im kiseliji teren) kao što su ruže, kamelije, azaleje, rododendron i hortenzije, jer povećava kiselost terena i neutrališe kamenac u vodi za zalivanje. 

Voda u kojoj ste kuvali povrće 
Nikada nemojte bacati vodu u kojoj ste kuvali povrće, jer je to pravi rudnik korisnih materija. Ostavite je da se ohladi i iskoristite za zalivanje biljaka u kući, vrtu ili na terasi - zemlju u koju su posađene vaše ljubimice obogatićete mineralima koji stimulišu njihov rast i razvoj.

Autor: Angelina Čakširan