Usporen rast, uvrnuti igličasti listovi koji su tamni na krajevima ukazuju na nedostatak fosfora. U slučaju kada nedostaje kalijum iglice lako ispadaju.
Potrebe za hranivima listopadnih i četinarskih biljaka se razlikuju, a te razlike su još veće kada se uporede potrebe voćnih vrsta i četinara. Voćkama je potrebno mnogo više hraniva jer svake godine obnavljaju celokupnu zelenu masu, formiraju cvetove i plodove.
Četinari nisu zahtevni, ali se veoma često mogu videti biljke koje zaostaju u rastu i razvoju i loše izgledaju. Za njihovu prihranu nije preporučljivo koristiti đubriva za voćne i druge kulture, jer najčešće sadrže velike količine azota. Njihove potrebe za ovim elementom nisu velike. Zbog prevelikih količina dolazi do propadanja korena, intenzivnog rasta i produžene vegetacije što rezultira izmrzavanjem mladih, nedozrelih prirasta.
Na četinarskim biljkama se vizuelnim pregledom veoma lako može utvrditi nedostatak hraniva. Najčešće pate od nedostatka fosfora i kalijuma. Usporen rast, uvrnuti igličasti listovi koji su tamni na krajevima ukazuju na nedostatak fosfora. U slučaju kada nedostaje kalijum iglice lako ispadaju.
Nedostaci elemenata poput azota, magnezijuma, gvožđa i bakra dovode do pojave žutih vrhova iglica. Ova pojava je više uočljiva na iglicama koje su starije od jedne godine. Veoma često se javlja kod smreke.
Manjak bakra može biti uslovljen viškom fosfora i zbog toga treba biti oprezan prilikom prihrane.
Dodavanje đubriva se obavlja dva puta godišnje, u proleće i jesen. Najveća aktivnost biljaka je u proleće i to je termin kada su biljkama potrebna hraniva da izgrade novu zelenu i korensku masu.
Preporučuje se upotreba zrelih organskih đubriva, komposta ili glistenjaka. Stajsko ili živinarsko đubrivo je bogato azotom i zbog toga se izbegava njegova upotreba ili ako se upotrebljava moraju da smanje količine.
Kada je u pitanju primena folijarnih đubriva, četinari imaju niz nedostataka. Krošnja je gusta, a igličasto lišće je zbijeno. Voštana prevlaka na listovima sprečava prijanjanje ovakvih preparata. Zbog navedenog je bolje prihranu obaviti dodavanjem hraniva u zemlju.
U jesen se unose ona bogata fosforom koji će postati aktivan tokom ranog proleća.
Tagovi
Autorka
