Prkos - biljka koja osvaja skromnošću

Prkos je jedna od biljaka leta, poreklom iz Južne Amerike. Pripada porodici tušnjeva (lat. Portulacaceae). Iako postoji više vrsta prkosa, u našim baštama najčešće se gaji jednogodišnja vrsta Portulaca Grandiflora. Naziv Portulaca znači vratanca, zbog jedva vidljivih otvora na plodu kroz koje ispada seme nakon sazrevanja, dok Grandiflora opisuje biljku krupnog cveta.

Krupnocvetna biljka niskog rasta

Prkos je sukulentna biljka niskog rasta, stablo doseže visinu od 10 do 20 cm. Sočno je i mesnato, crvenkaste boje i bujnog grananja. Listići su igličasti i mesnati. Cvetovi prkosa su krupni, pojedinačni i bez mirisa, sa izraženim prašnicima. Mogu biti jednostruki ili puni, u raznim bojama: beli, žuti, narandžasti, ružičasti, crveni, ljubičasti ili dvobijni. Cvetanje je neprekidno, od juna do prvih mrazeva. Cvetovi se u sumrak i za vreme oblačnih dana zatvaraju.

Lako razmnožavanje

Sejanje prkosa obavlja se tokom marta i aprila, kada temperatura dosegne 15°C. Seme je sitno i uz obezbeđenu temperaturu zemljišta, ukoliko nije duboko posejano, razvija se brzo. Dovoljna je minimalna količina zemlje za prekrivanje semena. Prkos se i sam razmnožava osipajući svoje seme. Na zemljištu gde seme padne prisutan je godinama. Dovoljno je zasaditi prkos samo jednom da bi ga imali i narednih leta, iako nije trajnica. Seme sa biljke možemo i sami prikupiti pre nego što se čaura u kojoj se ono nalazi raspukne a seme raspe po zemlji.

Proređivanje prkosa se obavlja kada se mlade biljke dovoljno razviju da se mogu prsesađivati, obično je to period od kraja maja pa nadalje. Optimalno rastojanje između biljaka je 10 do 15 cm. Problemi sa prkosom mogu da nastanu ako hoćemo da ga iskorenimo. Za taj proces potrebno je nekoliko godina upornosti, jer seme preživljava zimske mrazeve i zadržava klijavost do 4 godine. Prkos je ime dobio upravo zbog te osobine.

Šta zahteva prkos?

Prkos se može gajiti u baštama, saksijama, žardinjerama, uz ivičnjake i na svakom drugom mestu gde ima dovoljno sunca. To je biljka ogromnih svetlosnih potreba, pa je za rast i razvoj sunčan položaj od presudnog značaja. Bolje uspeva na siromašnijem i peskovitom zemljištu sa dobrom drenažom i minimalnom količinom vlage uz neobimno zalivanje za vreme vrućina. Prihranjivanje nije neophodno.

Spada u veoma zdrave biljke, otporne na bolesti. Štetočine, najčešće biljne vaši, mogu da napadnu prkos ukoliko raste u prekomerno vlažnoj sredini. Redovnim uklanjanjem procvetalih cvetova podstiče se stvaranje novih pupoljaka i njihovo cvetanje.