Proizvodnja cveća zahtevna, ali isplativa

Nisu  Sremci poznati samo po proizvodnji dinja i lubenica. Suvo ratarenje odavno je smanjeno, a površine pod kukurzom i pšenicom zamenili su povrće i neke druge biljne vrste. U poslednje vreme mladi sremski poljoprivrednici bave se i proizvodnjom cveća. Tako je i u poljoprivrednom gazdinstvu Pavlovića u selu Platičevo u opštini Ruma.

Umesto ratarstva i bostana - cveće

 U dvorištu plastenici u kojima se nalaze razne vrste cveća. Ne zna se da li lepše izgledaju ili lepše miriše. I tako već tri godine, kaže Snežana Pavlović koja je nosilac ove proizvodnje: "Proizvodnjom cveća smo počeli da se bavimo pre tri godine, sada nam je četvrta sezona. Počeli smo iz hobija, naravno zbog novca, da bi se iz godine u godinu posao širio i sada je ovo već daleko ozbiljnija proizvodnja. Proizvodnja cveća nije ni malo lak, niti jeftin posao, ali kada se uđe u to, nema nazad".

Do pre tri godine ova porodica bavila se ratarstvom i proizvodnjom bostana. Priseća se Snežana početaka i kaže da nije bilo lako: "U ovakvu proizvodnju se mora puno ulagati, ali se mora i dosta raditi. Ako želiš da imaš kvalitetnu rasadu cveća, mora se voditi računa o svemu. I o prihrani, i o zalivanju. U zimskom vremenu grejanje je veliki problem. Suprug i ja smo prošle zime ustajali nekoliko puta noću i ložili vatru da se rasad u plastenicima ne bi smrzao".

Iskoristili podsticaje

Kada su shvatili da proizvodnja cveća može da bude veoma isplativa, Pavlovići su pored svojih sredstava rešili i da pomoć potraže od pokrajinskih institucija. Kako je u pitanju registrovano gazdinstvo, ovaj par je iskoristio konkurse i podsticaje Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, pa su nedavno postavili nov sistem grejanja, koji će im omogućiti, ako ništa drugo, bar miran san tokom noći.

"Prošle godine smo takođe iskoristili podsticaje Pokrajine i nabavili sistem za zalivanje. Bez kvalitetnog grejanja i zalivnog sistema nema ni ozbiljnije proizvodnje. Jednostavno ne bismo stigli da obavimo sve bez tehnologije. Pored toga, stalno se uči nešto novo. Na početku smo se informisali sami, slušali savete stručnjaka, ispravljali svoje greške iz godine u godinu. To je proces, isti kao i kod ostalih kultura. Podrška Pokrajine nam mnogo znači, jer sami bismo teško mogli da unapredimo sve, a znači i to što nas kao proizvođače neko vidi i uzima u obzir. Iskreno se nadam da ćemo i naredne godine uspeti da iskoristimo neke od podsticaja", kaže Snežana.

Obezbeđeno tržište

Ono što ovu proizvodnju čini sigurnom, za sada, je obezbeđeno tržište. Zimske ruže, hrizanteme, dan i noć iz Platičeva odlaze u Rumu, Šabac i okolna mesta. Mnogi dolaze u rasadnik po cveće. Kvalitet je presudan, tako da se uvek traži saksija više. Pavlovići prodaju sve što proizvedu. Sve bi bilo lakše kada bi bilo i radne snage koja je spremna da radi u plasteniku.

"Posla se ima po čitav dan. Cveće traži konstantnu negu, a nikada se ne zna ni kada će mušterija naići, tako da neko uvek mora biti tu. Mi sami ne možemo sve, pa moramo da angažujemo dodatnu radnu snagu. Međutim retko ko hoće u plastenik. Svi odoše u fabrike gde rade na normu. Ovde norme nema, ali nema ni radnika", kaže Snežana.

U plastenicima već je počela proizvodnja za sledeću godinu, od koje Pavlovići očekuju više. Podižu i novi plastenik što znači da će biti i proširenja proizvodnje. To znači i dodatnu radnu snagu, koja je deficitarna, ne samo u Platičevu, nego u čitavom regionu.