Šerpe iz Gornjeg Milanovca spasavaju žižulu

U mediteransko mesto Senj ovog leta "otputovale" su šerpe i lonci iz Gornjeg Milanovca. Njihova misija je da pomognu umetnici Mariji Zudenigo da rehabilituje žižulu. Kako su povezane šerpe sa tufnicama i ova biljka? Naše bake i prabake su nekada islužene lonce, šerpe i kantice koristile umesto saksija, te su sadile svoje cveće upravo u njih i ređale ih po basamacima. Njena ideja je bila da svojim performansom prizove to nostalgično vreme zaboravljenih šerpi i žižule. A fabrika u kojoj se decenijama prave ove šerpe, u kojima se kuvalo širom Jugoslavije, izašla joj je u susret.

Ljudi, rožice, padele

U Senju je ovog leta počela priča pod nazivom "Ljudi, rožice, padele". Marija je obezbedila nekolicinu sadnica žižule i podelila ih budućim odgajivačima, a ostale pozvala da šalju fotografije na kojima su sjedinjene šerpe i cveće. Vrlo brzo širom iz Hrvatske, Srbije i Evrope počeli su da pristižu dokazi kako se svi rado sećaju vremena u kojima su obijeni i od upotrebe izlupani lonci, produžili svoj život, ali u drugoj ulozi. "Ljudi su se teško odricali tih posuda, u kojima su godinama kuvali za svoju porodicu. Nisu ih bacali, već su u njih sadili sve od kaktusa, muškatli, petunija, čuvarkuća", kaže Marija Zudenigo iz Senja, autorka ovog projekta.

Vreme kad se saksije nisu kupovale

Kupovne saksije su u prošlim vremenima bile precenjene. Nije bilo dvorišta u kome se nije mogla pronaći bar jedna šerpa, koja je na šporetu "odradila svoje". Marija kaže da je osnovna ideja bila rehabilitovati žižulu, ali su iz raznih krajeva počele pristizati fotografije i sa ostalim biljkama.

"Žižula je pre 200 godina došla u naše krajeve. Zovu je i kineska žižula, jer je stigla upravo iz te zemlje. Naš agronom Vitorio Otile kaže da ona nije autohtona sorta. Ali, žižula je poprilično, a nepošteno nevrednovana. Ima je u celom priobalju kod nas. Poznata je sukošanska i skradinska, a mi imamo senjsku. Ne toliko po autohtonosti, koliko po zanimljivosti da se tu zadržala. Bilo ju je u skoro svakom senjskom vrtu. Danas, nažalost, sve je manje žižula i ne vodi se dovoljno dobra briga o njoj. Ona nije u izumiranju, ali mi smo hteli pokrenuti ponovno sađenje žižula u svakom vrtu. Čak smo preko medija apelovali da se zbog izuzetne lepote sadi i u gradskim prostorima. Izuzetno je zdrava i vredna biljka", priča nam Marija Zudenigo.

Senj okićen šerpama

Zbog tog umetničkog performansa koji je svojevrstan omaž žižuli, gradska pjaca u Senju okićena je neobičnom postavkom. Novim vlasnicima žižula podeljene su i šerpe iz Gornjeg Milanovca, ali čim ih prerastu, vlasnici će ih posaditi u svoje bašte i vrtove, kako bi opet zablistale u punom sjaju.

Žižula nekada krasila jadranske letnjikovce

Žižula je listopadna voćna vrsta. Letopisi svedoče da je u prošlosti svaki jadranski letnjikovac imao žižulu zbog njene dekorativnosti. Stablo poraste do devet metara visine i otporno je na visoke temperature. Plodovi žižule su jajasti i svetlo smeđe boje. Po stablu rod je oko 40 kilograma, a od slatko-kiselih plodova mogu se praviti kolači, džemovi, rakija, čajevi, ili mogu da se jedu sveži ili sušeni. Ovaj jedinstveni performans traje do kraja avgusta. Tada će žiri izabrati najlepšu instalaciju u kome su sjedinjene šerpe i cveće i nagraditi ih. A čim drugim, nego kuvarom sa receptima koji će se krčkati u šerpama.