U cvećarstvu se lepo zarađivalo, može i sada uprkos povećanim troškovima?

Kada nije među cvećem u plastenicima Vranjanac Jovan Mladenović je obično na nekoj od okolnih pijaca gde svojim mušterijama nudi na prodaju svoje najbolje primerke. Dok to čini on neprestano brine da mu neko slučajno ne pokida neki od cvetova i tako umanji njegovu lepotu. Zbog toga oko sebe uvek ima kupaca koji žele baš od njega da kupe cveće. Zato mu u sezoni redovno zafali još oko 50.000 biljaka kako bi podmirio sve svoje kupce.

Dve decenije iskustva

Mladenović se ovom proizvodnjom bavi već 22 godine i nikada nije zažalio zbog toga. Kaže da se školovao za rad u metalnoj industriji, ali da nikada nije radio u svojoj profesiji zato što je pronašao sebe u proizvodnji cveća. Počeo je najpre sa plasteničkom proizvodnjom ranog rasada povrća, ali kada je video jednog svog kolegu kako na pijaci s lakoćom prodaje petunije zasađene u saksijama, odlučio je da mu priđe i raspita se o kakvoj proizvodnji je reč.

On mu je to sve tako lepo objasnio da je gotovo istog momenta odlučio da od naredne sezone krene i sam da proizvodi cveće. Iako nije imao od koga da uči on se hrabro upustio u ovu vrstu proizvodnje nadajući se najboljem. U početku mu je mnogo koristilo iskustvo koje imao u proizvodnji ranog rasada. Učio je i od drugih, ali najviše na svojim greškama tako da je vrlo brzo savladao tajne ove proizvodnje i počeo da proizvodi cveće kome su se divili kupci, pa je i prodaja krenula kako se samo poželeti može.

"Prvih deset godina bavljenja ovom proizvodnjom bile su najbolje zato što se moglo baš lepo zaraditi. Može i sada uprkos tome što je pandemija virusa korona prouzrokovala povećanje troškova proizvodnje i u ovoj delatnosti", ističe Mladenović.

Zbog toga su se, prema njegovim rečima, neke njegove kolege preorijentisale na proizvodnju hrane koja se takođe veoma isplati i koja ima budućnost. On, međutim, namerava da nastavi da se bavi proizvodnjom cveća u koju je uključena i njegova supruga, roditelji, brat i snaja. Otuda su oni među svojim kupcima poznatiji i kao Poljoprivredno gazdinstvo Slobodana Mladenovića, na kome se u sezoni odgaji oko 70.000 korenova raznovrsnog cveća, a među kojima su najviše zastupljene muškatle, bombonice, begonije, raznovrsne petunije, bosiljak domaći i grčki, kadifa, ageratum…Ovako udruženi svi oni zajedno su i ove godine fantastično odradili asortiman cveća koji su ponudili svojim kupcima 8. marta, na Dan žena.

"U ponudi smo imali ciklamu, kalanhoju, primulu, ljubičicu, dan i noć…i sve smo prodali na cvetnoj pijaci koja je bila organizovana u našem gradu."

I za biljke je bolja hladna zima

Sa proizvodnjom osmomartovskog programa krenuli su u septembru kada su zasadili sadnice. Tokom zime su ih sve vreme grejali kako bi mogle da se nesmetano razvijaju do prodaje. Iako su ove godine zbog blage zime manje potrošili drva za grejanje, naš sagovornik ističe da cveće bolje uspeva kada je zima hladna jer tada procveta nedelju dana pred ovaj praznik što im redovno omogući odličan plasman na tržište.

"Kada je zima topla biljka ranije krene sa razvojem, brzo procveta i zbog toga izgubi i na kvalitetu u vreme prodaje, što nije dobro za nas proizvođače", tvrdi naš sagovornik.

Pred svaku zimu Mladenovići pripreme oko 60 metara drva za grejanje prostora od 450 kvadrata koji se nalaze pod plastenicima. Kupili su i kotao kako bi mogli pomoću njega da ostvare valjanu temperaturu i kada ona padne i na minus 15 ispod nule.

"Tada ne spavam. Non stop sam u plastenicima. Ložim i danju i noću da biljkama omogućim temperaturu pri kojoj neće osetiti da je napolju ciča zima", priča ovaj iskusni cvećar.

On sa ponosom ističe da će do 1. maja, Praznika rada, završiti sa prodajom proizvedenog cveća. Novi krug prodaje otvoriće u maju mesecu kada će plasirati jednu manju proizvodnju cveća svojim standardnim kupcima. Tokom leta baviće se proizvodnjom letnjih hrizantema u više boja. One će procvetati u septembru i tada će ih ponuditi na tržište.