Uzgoj zove na ekološki način

Zova (Sambucus nigra) najčešće raste kao samonikla kultura, ali se može uzgajati i kao kultivisana. Razmnožava se sadnicama iz starijih grana i reznicama iz mlađih grana, ali se može razmnožavati i iz semena.

Nije dobra kao pretkultura drugim biljkama, jer iscrpljuje oranični sloj zemljišta, ali se može uspešno uzgajati nakon svih oraničnih kultura, poput strnih žitarica i mahunarki. Sadnja se preporučuje u rano proleće ili početkom jeseni, sa unapred pripremljenim sadnicama.

Otporna biljka

Životni vek samonikle zove je 40 godina, a uzgojene tek oko 20. Uspeva u područjima sa prosečnom mesečnom temperaturom u oktobu 7°C - 15°C. Plodovi uzgojene zove obično ne dozrevaju iznad 700 m.

Zova je otporna na niske temperature, a u stanju mirovanja može da izdrži i na -29 °C. Ne smetaju joj prolećni mrazevi, jer cveta dosta kasno, ali zahteva puno vlage, pa je najbolje da se uzgaja u područjima sa više od 700 mm padavina. Ona je prilagodljiva biljka, ali najviše joj odgovaraju lakša, plodna zemljišta bogata azotom i blago kisele do neutralne reakcije (pH od 5,5 do 7,0). Ne odgovaraju joj močvarna zemljišta i ona siromašna kiseonikom.

Priprema zemljišta

Koren zove prodire 10 cm -20 cm duboko u zemlju, pa oranje treba obaviti na 40 cm tokom avgusta i potom ostaviti da se slegne. Pre sadnje treba potanjirati. Kako je zova višegodišnja kultura, obavezno treba kontrolisati plodnost zemljišta. Zova dobro podnosi organska đubriva, pa ih treba primenjivati kad god je to moguće.

Kada je reč o ekološkoj proizvodnji, važno je obaviti oranje na dubini 30 cm - 40 cm, pa je poželjno napraviti podrivanje. Broj sadnica po jedinici površine zavisi od uzgojnog oblika, bujnosti sorte, mehanizaciji i ekoloških uslova uzgoja. Najčešće se u obliku stabla sadi u razmacima od 5 x 4 m do 6 x 5 m, a u uzgoju u obliku grma razmak je unutar reda 2,5 m do 3,5 m.

Prvih nekoliko godina uzgoja, zemljište treba plitko obrađivati kako bi se sačuvala vlažnost i zemlja održavala čistom od korova. U područjima sa više padavina, međuredni prostor se može zatraviti. Travu treba redovno kositi i nakon toga ostaviti na površini. U sušnim područjima treba redovno i plitko obrađivati međuredni prostor.

Razmnožavanje

Ako razmnožavamo zovu iz sadnica, u februaru je potrebno da odsečemo starije grane, a za uzgoj iz reznica potrebno je odrezati u martu mlađe grančice. Grane ili grančice potrebno je odrezati na 20-30 cm dužine i posaditi ih u unapred pripremljeno zemljište u vrtu, tako da iznad površine viri po jedno do dva okca, iz kojih će izbiti pupoljak. U razdoblju od proleća do jeseni, biljka će razviti koren, stabljiku i list, pa je tada potrebno mladu biljčicu presaditi na željeno mesto na razmak 1 m - 1,5 m.

Oblikovanje stabla

Stablo treba oblikovati već u prvoj godini uzgoja, što znači da izboje, koji će činiti osnovu krošnje, treba skratiti na dva internodija. Razvijati treba najviše 4-6 mladica. Sve ostale mladice, posebno one koje izbijaju iz debla, treba odstraniti čim narastu 10 cm - 15 cm. U proleće sledeće godine skraćuju se vrhovi ostavljenih izboja za 20% i odstranjuju novonastali izboji iz prve vegetacije.

Tokom druge vegetacije na isti način treba uzgojiti novih 4-7 mladica. Na početku treće godine uzgoja, odstranjuju se svi izboji koji su rodili prethodnih godina, a ostavljaju se samo novi (jednogodišnji), koji su se razvili na dvogodišnjim granama. Grane iza izboja treba odrezati. Samo ponekad, kada nema dovoljno jednogodišnjih izboja, treba ostaviti i dvogodišnje grane.

U trećoj godini pa na dalje počinje redovna rezidba, pri čemu treba paziti da se ne ostavi previše izboja, jer može opasti kvalitet plodova zbog slabe osvetljenosti i pojave gljivičnih bolesti.

Stablo treba oblikovati već u prvoj godini uzgoja

(Andreas Rockstein / Flickr)

Branje listova, cvetova, kore

Mladi listovi zove i njeni izboji beru se u aprilu i maju, a cvetovi i plodovi tokom juna i jula nakon cvetanja i zrenja, dok se kora uzima od februara pa sve do novembra.

Cvetanje traje od juna do avgusta, a najkvalitetnija berba je ona prva. Cvetove je preporučljivo brati sa drškama tokom sunčanih i toplih dana (makazama), odnosno dok su delimično rascvali, jer se u punom cvetanju može dogoditi da se osipaju i opadaju prilikom berbe. Suše se prirodno ili u sušarama, a nakon sušenja se propuštaju kroz valjke, kojima se odvaja peteljka od cveta. Takvi cvetovi spremni su za dalju preradu.

Branje plodova

Plodovi se beru u septembru, kada postanu tamnoplave boje. Nezreli plodovi (zeleni) se ne smeju brati, jer sadrže otrovni glikozid sambunigrin. Pre prerade, od plodova se moraju odvojiti peteljke, jer one takođee sadrže sambunigrin i gorke materije.

Stablo zove rodi već druge godine nakon sadnje i rađa redovno svake godine sa prosečno 20 kg - 30 kg plodova po biljci.

Bolesti zove

Zovu ne napadaju ekonomske značajne štetočine i bolesti, pa je pogodna za ekološku proizvodnju. Pojedine biljke napadaju lisne vaši, a zabeleženo je 20 vrsta ptica koje se hrane plodovima zove. Opasna može biti i crvena koprivina grinja.

Foto: alsterkoralle / Pixabay