Aradac: Vinarijada čuva vinograde

Meštani Aradca oduvek su imali vinograde, što je slučaj i sa ostalim banatskim selima. Pedesetih godina prošlog veka tadašnja država je odlučila da oporezuje svaki čokot vinove loze. Tada je počelo masovno krčenje vinograda. Da bi to sprečili Arađani su osnovali udruženje vinogradara za koje kažu da je verovatno najstarije udruženje tog tipa još iz vremena "stare" Jugoslavije. Ono broji nešto više od 40 članova.

Takmičari na Vinarijadi moraju da budu članovi udruženja, ali i da imaju dovoljne količine vina kako bi, u slučaju da pobede na ovom takmičenju, mogli da "pićem bogova" ponude sve goste na manifestaciji.

Na Vinarijadi samo vino od aradačkog grožđa

U takmičenju može da učestvuje i neko ko nije iz Aradca, ali vino mora da bude napravljeno od grožđa koje potiče iz aradačkih vinograda. Inače, u ataru ovog sela trenutno ima 40 ha vinograda. Vinogradari napominju da to uopšte nije malo i da se poslednjih godina podižu veliki vinogradi. Razlika u odnosu na protekle decenije je u tehnologiji proizvodnje.

"Nekada su bili čokoti, a sada su špaliri sa stubovima. Kod nas dolaze profesori sa različitih instituta. Od njih smo naučili kako da dobijamo kvalitetnije i grožđe i vino. Najzastupljenija sorta kod nas je Rajnski rizling. U ravnici ima dosta mrazeva, a ova sorta je otpornija na njih. Nadmorska visina na kojoj se podiže vinograd trebala bi da bude između 150 i 400 metara. Mi smo na nadmorskoj visini od 82 metra" priča Miroslav Šćevko, predsednik Udruženja vinogradara "Aradac".

On kaže da je Aradac jedino mesto od Vršca do Fruške gore koje ima malo ozbiljnije površine pod vinovom lozom. Osim Rajnskog rizlinga, vinogradari uzgajaju i Frankovku, Kaberne sovinjon, ali i autohtone sorte Mađarku i Zlaticu.

Zbog prošlogodišnjeg grada izostalo roze vino

Prošle godine grad je naneo velike štete aradačkim vinogradima. U zavisnosti od mesta na kojem se nalaze, neki su prošli netaknuti, dok u drugima ništa nije ostalo za berbu.

"Zbog toga ove godine nismo imali za ocenjivanje vina u kategoriji roze. Prošle godine ono je učestvovalo na takmičenju, a prethodna sezona bila je izuzetno berićetna. Nisam imao više gde da sipam vino. Proizveo sam 10.000 litara vina sa površine od hektar i 20 ari vinograda. Ali, ove godine nisam imao šta da berem. Grad je sve uništio", kaže Šćevko.

Ocenjivana su bela i crvena vina

U odnosu na prošlu godinu, ove je bilo duplo manje uzoraka, tako da je komisija degustirala i ocenjivala 11 crvenih i 21 belo vino. Inače, uobičajeno je da se na aradačkoj Vinarijadi takmiči više belih vina, jer ljudi više uzgajaju bele sorte.

"Prilikom ocenjivanja vina prvo se gledaju bistrina i boja, a zatim miris. Ono mora da ima specifičan miris koji odgovara aromi grožđa. Na kraju se vino proba i tada se donosi zaključak kakvo je ono zaista. Sve mora da se uklopi: boja, bistrina, miris i ukus. Vino mora da je puno. To znači da i nakon 30-40 sekundi od gutanja, osetite njegov ukus. Svaka sorta grožđa ima svoju specifičnu kiselinu. Kada se ona oseti prilikom ispijanja, to je onda prava stvar", objasnio je Janko Janušik, predsednik degustacione komisije.

Dodao je i kako funkcioniše ocenjivanje. Da bi ono bilo što objektivnije. postoje dve komisije od po pet članova. Uzorci vina se podele i ocenjuju, a prvih pet uzoraka, koji su ocenjeni kao najbolji od strane obe komisije, ulaze u najuži izbor. Tada komisije međusobno razmene uzorke i ponovo ih ocenjuju. Vino koje dobije najviše ocene od obe komisije je najbolje.

Sovinjon blan koje je proizveo Jano Hrubik osvojilo je prvu nagradu u kategoriji belih vina, dok je Albert Čeman osvojio prvu nagradu za najbolje crveno vino, Frankovku.

Nagrađeni vinari

Vinarijada - manifestacija koja ima potencijal

Turistička organizacija Zrenjanina prepoznala je ovakve i slične seoske manifestacije kao značajne potencijale za razvoj kako manifestacionog, tako i agrarnog turizma. Upravo zbog toga one će zauzeće svoje mesto u turističkom kalendaru događanja.

Foto: Jasna Bajšanski