Dug, ali izvestan put srpskih vina u inostranstvo

Proizvodnja vina se sa nekadašnjih 100.000 hektara svela je na četiri puta manje zasada. Mnogi vinogradi su iskrčeni zbog loše privatizacije velikih vinarija. Za novi zasad vinove loze po hektaru potrebno je izdvojiti od 10.000 do 15.000 evra. Rod se čeka tri godine, a ako je dobar prinos, zarada je i do 40.000 evra po hektaru. Država daje podsticaje za nove zasade, a ono što bi vinarima značilo je i otvaranje novih tržišta kao što je kinesko.

"Za dugoročnu strategiju izvoza na strana tržišta moramo biti pripremljeni, tako što ćemo imati prvo proizvod za strana tržišta. Ja u kratkom roku ne očekujem da ćemo imati velike efekte, ali dugoročno posmatrano, postoji mogućnost da povećamo proizvodnju vina", smatra Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a prenosi RTS.

Zaštita geografskog porekla vina je primarni cilj

Obrad Mučibabić iz Iriga je pre desetak godina na Fruškoj gori podigao plantažu na 10 hektara. Očekuje oko deset tona grožđa po hektaru i veruje da za srpske vinare idu bolji dani. Pre tri godine osnovano je i Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla Srem - Fruška gora, u Novom Sadu.

"Zaštita geografskog porekla vina je primarni cilj, gde će sva vina proizvedena na ovom području moći da nose oznaku Srem - Fruška gora. To krajnje može da omogući lakše brendiranje i veću prepoznatljivost, pre svega u inostranstvu", tvrdi Dragoslav Ivanišević sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Vojvodina uložila milion i po evra

Kako navodi Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, u protekle dve godine uloženo je preko milion i po evra u zasnivanje novih zasada vinove loze i u opremanje vinarija: "Dakle sve ono što je neophodno da bi naša vinogorja bila konkurentna na domaćem i međunarodnom tržištu". I državno-privredna delegacija je u Kini razgovarala o mogućnostima izvoza vina na to tržište.