Genetska banka na otvorenom: Posađeno 279 sorti vinove loze iz celog sveta

U svetu u kojem klimatske promene sve više utiču na tradicionalne poljoprivredne prakse, naučna zajednica odgovara ambicioznim i dugoročnim projektima.

Jedan od takvih je upravo u toku u susednoj Hrvatskoj, gde Fakultet agrobiotehničkih nauka Osijek (FAZOS), u saradnji s Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu i Institutom za jadranske kulture i melioraciju krša u Splitu, sprovodi međunarodni projekat sadnje čak 279 različitih sorata vinove loze.

Ova inicijativa, strateški raspoređena na 13 lokacija širom sveta, uključuje i dve u Hrvatskoj, Mandićevac u Slavoniji i jednu u Dalmaciji, a ima za cilj očuvanje genetske raznolikosti vinove loze u svetlu klimatskih promena.

Od 279 sorti i deset hrvatskih autohtonih

Projekat je deo globalne naučne mreže čiji je idejni začetnik prestižni francuski institut INRA. Reznice za sadnju uzete su upravo iz Francuske i umnožene u jednom nemačkom rasadniku.

Hrvatska je odabrana kao jedna od ključnih lokacija zahvaljujući stručnosti tamošnjih naučnika i univerziteta, a FAZOS je time ušao u elitno društvo institucija koje aktivno doprinose budućnosti globalnog vinogradarstva.

"Zajedno smo učestvovali na jednom međunarodnom panelu, gde smo dobili ovaj vredan projekt. Lokacije su određene ovde u Mandićevcu i u Dalmaciji. Ovo je veliki korak za nas i za hrvatsko vinogradarstvo", rekao je dekan FAZOS-a profesor dr sc. Krunoslav Zmaić, dodajući kako se projekat odlično uklapa u postojeći projekt ADAPTVitis, koji će biti između ostalog centar kompetencije za klimatske promene.

Sadnja 279 sorti, od kojih je deset hrvatskih autohtonih (poput istarske malvazije i tribidraga), predstavlja genetsku banku na otvorenom. Te sorte, uključujući i devet kontrolnih, predstavljaju reprezentativan uzorak vinove loze iz celog sveta.

Stvaranje baze otpornosti pojedinih sorti

Cilj je ne samo očuvanje raznolikosti, nego i stvaranje baze za istraživanja otpornosti pojedinih sorti na klimatske ekstreme.

"Na ovaj način možemo da istražimo kako se pojedine sorte ponašaju u različitim agroklimatskim uslovima. Projekat će omogućiti razvijanje novih tehnika oplemenjivanja i selekcije koje će biti presudne za budućnost vinogradarstva", rekao je profesor dr sc. Darko Preiner s Agronomskog fakulteta u Zagrebu.

Projekat nije rezervisan samo za naučnike, u njega su aktivno uključeni i studenti FAZOS-a, posebno oni koji studiraju vinogradarstvo, vinarstvo i enologiju. Na parceli veličine pola hektara oni stiču praktične veštine koje će im pomoći u pisanju diplomskih radova, ali i kasnije, u profesionalnom radu.

"Upravo kroz ovaj praktični dep studenti stiču znanja i kompetencije koje će im pomoći u budućnosti, kako u akademskoj karijeri, tako i na tržištu rada", ističe dekan Zmaić.

Iako su čokoti tek zasađeni, naučnici su optimistični. Prof.dr sc. Mato Drenjančević s FAZOS-a pojašnjava da će proći nekoliko godina dok se ne počnu da dobijaju prve konkretne rezultati o otpornosti sorti, njihovim enološkim svojstvima i reakcijama na lokalne uslove.

"Vinova loza je višegodišnja kultura, s eksploatacionim vekom od 25 do 30 godina. U tom razdoblju ćemo moći tačno da pratimo ponašanje različitih genotipova", rekao je Drenjančević.

Vinogradari se suočavaju s brojnim izazovima

Vinogradari se danas suočavaju s brojnim izazovima, od mraza u maju, do sve češćih suša i ekstrema u temperaturi. Zato je važan odabir pravih pozicija za sadnju i pravih sorti koje mogu da prežive takve uslove. Projekat u Mandićevcu trebao bi da pomogne upravo u tome, da da preporuke o budućem sortimentu za hrvatske regione.

"Ne treba se odricati tradicionalnih sorti poput graševine, ali treba unutar njih tražiti nove klonove koji su otporniji na klimatske promene", smatra Drenjančević.

Trenutno se projekat finansira iz sopstvebih sredstava partnerskih institucija, ali plan je njegovo prijavljivanje na evropske fondove, posebno u sklopu programa Horizon.

"Troškovi nisu mali, ali radimo u okviru sopstvenih resursa. Nadamo se da ćemo uskoro moći da dobijemo dodatna sredstva i tako proširimo istraživanja", istakao je.

Sam proces sadnje uključivao je rigorozne pripreme, od analize zemljišta, meliorativnog plana đubrenja, do dubokog oranja i precizne sadnje. Razmak između redova iznosi 2,2 metra, dok je između sadnica 90 centimetara. Time se omogućava optimalna mehanizacija, ali i pravilna ventilacija i ekspozicija svetlu.

"Kroz tu mrežu evropskih naučnih institucija, mi smo se uključili u podizanje kolekcionarskih eksperimentalnih zasada koji su zapravo banke gena. Kopija su osnovnog dela kolekcije iz poznatog francuskog Vasala, gde postoji 2.790 različitih sorti, od kojih 10 odsto sačinjava tu genetsku osnovu koja je preslikana dosada na tih 13 lokacija", kaže Preiner.

FAZOS - točka na svetskoj karti vinogradarstva

Mreža se širi, trenutno je rasprostranjena u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i Portugalu, ali se već javljaju i neke zemlje izvan Evrope kao Čile ili Izrael, gde će se dodatno raditi provera tih genotipova

"S ponosom mogu reći da FAZOS postaje tačka na svetskoj karti vinogradarstva. Naša naučna i praktična saznanja pomoći će ne samo našim poljoprivrednicima, nego i kolegama iz celog sveta", zaključio je dekan Zmaić.

U vremenima kada klimatske promene postaju nezaobilazna tema u svim sektorima, hrvatski naučnici i vinogradari pokazuju kako se znanjem, saradnjom i vizijom može postaviti temelj za otporniju, održiviju i inovativniju budućnost vina.