Kadarka Tonković - priča o hrabrosti

Kada je 2006. Ignacije Tonković u Bačkim Vinogradima nadomak Palića podigao vinograd - uradio je upravo suprotno što su mu "sede vinogradarsko-vinarske glave" savetovale. Em je posadio samo jednu sortu u vinogradu, em je to bila (s)kadarka. Argumenti savetodavaca su bili jaki: nesigurni prinosi, lako izmrzavanje, osetljivost na bolesti, pre svega na botritis (trulež). Argumenti koji su prevagnuli su bili lokalna tradicija konzumiranja i autohtonost kadarke. Bilo je pukovniki ili pokojnik? I na sreću prevagnule su epolete.

Dekanter i Bordo kao reference

Više od deceniju kasnije rezultati su vidljivi. Posao u vinariji su, nakon njegove smrti, uspešno nastavili ćerka Gordana Tonković i zet Miroslav Reljanović. Na najprestižnijem svetskom ocenjivanju vina "Decanter World Wine Awards" u Londonu, kadarke iz vinarije Tonković donose srebra i bronze. Uz to, u najspektakularnijem vinskom gradu u Bordou  (La Cité du Vin), u vinoteci Latitude 20 prodaju se vina Tonković.

Vinogradi pod kadarkom u vinariji Tonković se rasprostiru na 7,5 ha, a od prikupljenog grožđa se godišnje napuni do 30.000 boca. Na tržištu se, za sada, mogu naći tri etikete kadarke iz vinarije Tonković: Rose, Fantazija i Rapsodija.

Plan: 6 vina od kadarke

Nedavno je u spomen kući kralja Petra I Karađorđevića u Beogradu upriličena degustacija vina naših prestižnih vinarija, a u okviru manifestacije  "Sveti Trifun na Savskom vencu - U slavu knjige i vina". To je bila prilika da uz čašu neodoljive kadarke  sa Mladenom Ćirićem (naslovna fotografija), menadžer prodaje u vinariji Tonković, popričamo o planovima.

"Trenutno imamo tri vina: roze, bazično crveno i premijum crveno vino, Fantaziju i Rapsodiju. Plan je da imamo šest vina od kadarke. Da uz postojeća imamo i penušavo vino, dezertno vino, i belo vino od kadarke. Plasman je do sada više bio baziran na inostranstvu. Izvozimo u Francusku, Belgiju, Dansku, Švajcarsku i Hrvatsku. Ali širimo prodaju vina i u Srbiji", piča Ćirić.

Kaže da se kadarka najviše prodaje u restoranima, ali sve veći akcenat daju na prodaju vina u vinariji. Dakle, vinski turizam je, konačno, počeo da daje i prve, opipljive, rezultate. Vrata turistima u Vojvodini otvara više od 100 vinarija, što je pravi izazov za organizatore puteva vina.

Zašto burad od 300 litara, a ne 225?
"Naša ideja je bila da kadarka odležava u buradima od 300 litara, a ne standardnih od 225 litara - barik. Iz razloga što je sorta lagana. Da ne bi drvo preovladalo, nego da bi sorta dala svoje karakteristike - voće, džemasto, da je izrazito bobičasto voće 'na nosu', a da drvo da taj neki šmek vanile, tosta, dima - da to bude u završnici", kaže Ćirić.

Mirjana Maksimović: laganija crvena vina - svetski trend

Kada je reč o potencijalu kadarke, predsednica udruženja Žene i vino, Mirjana Maksimović kaže da su laganija crvena vina trenutni svetski trend, a da je to, između ostalog, jedna od osnovnih strateških prednosti kadarke kada govorimo o globalnom tržištu..

"Ako vam izraz globalno tržište zvuči smešno kada pričamo o ovoj sorti, treba da znate da je kadarka vinarije Tonković jedino vino iz Srbije koje se služi, i to na čašu, u restoranu Latitude 20 u Muzeju vina u Bordou. S druge strane, na domaćem tržištu raste interesovanje za vina lokalnih sorti, pa je kadarka sve zanimljivija i ovdašnjim potrošačima. Ovo je posebno bitno sada kada prokupac živi novu slavu, a ono što pouzdano znamo je da je kadarka njegov direktni potomak", objašnjava Maksimovićeva.

Poreklo (s)kadarke

Koliko je poreklo kadarke misteriozno govori i činjenica da ova sorta prema Međunarodnom katalogu grožđa (Vitis International Variety Catalogue) ima 101 sinonim (skadarka, braničevka, gamza, mekiš, četereška itd.). Pretpostavlja se da potiče iz okoline Skadra, jer veliki broj sinonima upućuje na taj grad, uključujući i naziv skadarka. Kadarka je skraćena forma naziva sorte grožđa, u kojoj je slovo "s" nestalo zbog teškog izgovora na mađarskom jeziku. Mnogi izvori navode da su Srbi za vreme Velike seobe Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem tu sortu sa juga doneli u zapadni deo Rumunije, južni deo Mađarske i severni deo Vojvodine. Postoji i druga verzija o poreklu. Prema njoj poreklo Kadarke se vezuju za Tursku (Üsküdar je deo Istanbula).

Bilo kako bilo, topla preporuka za sve vinoljupce da ako nigde drugde, kadarku probaju na vinskim festivalima. Neće zažaliti.

Foto: Vinarija Tonković, Đorđe Simović