Kako utvrditi razmak i mesta za sadnju vinove loze?

Na razmak sadnje vinove loze utiče veliki broj faktora među kojima posebno treba pomenuti: reljef i ekspoziciju terena, vrstu mehanizacije koja će se koristiti za obradu vinograda, način obrade zemljišta, način đubrenja, način zaštite vinove loze i uzgojni oblik čokota. U zavisnosti od ovih faktora sreću se različiti razmaci između redova i od loze do loze u redu.

Razmaci između redova kreću se od 0,9 do četiri metra, a u redu od 0,7 do 2,5 metara.

Koji su najčešći načini razmnožavanja vinove loze?

Orijentacioni razmaci sadnje vinove loze pri različitim uslovima gajenja:

• gajenje uz kolac, ručna obrada i zagrtanje loze tokom zime 0,9 - 1,1m x 0,9 - 1,1m;
• niski špalir uz korišćenje sitne mehanizacije 1,5 - 1,8m x 1,0 - 1,5m;
• niski špalir uz korišćenje srednje teške mehanizacije 2,0 - 2,5 m x 1,0 - 1,5m;
• veliki vinogradi, upotreba krupne mehanizacije 2,8 - 4,0 m x 0,75 - 2,0 m.

Rastojanje sadnje zavisi prvenstveno od postojeće mehanizacije, gajenih sorti i uzgojnog oblika čokota. U praksi se vinogradi najčešće podižu sa rastojanjem 2,7-3,0 x 0,8-1,0m kod pojedinačne sadnje ili 2,7-3,0 x 1,6m kod sadnje čokota u paru, što je ređi slučaj.

Vrsta mehanizacije određuje razmak

Imajući sve u vidu, na razmak sadnje vinove loze danas ipak najviše utiče vrsta mehanizacije kojom će se vršiti obrada zemljišta i odabrani uzgojni oblik čokota. Jasno je da krupnija mehanizacija zahteva veći međuredni prostor. Kad je u pitanju uzgojni oblik na rastojanje između redova pre svega utiče visina čokota u vegetaciji, odnosno potreba da se izbegne zasenjivanje čokota u jednom redu čokotima iz susednog reda.

Međusobno zasenjivanje redova treba svesti na najmanju moguću pravilnim izborom pravca redova u vinogradu. Iako to zbog konfiguracije terena nije uvek moguće, treba težiti da se u hladnijim, kontinentalnim uslovima redovi formiraju u pravcu sever - jug. U toplijim vinogradarskim područjima sa dužim trajanjem sunčevog zračenja pravac redova nije toliko važan. Ovde se kod gajenja vinskih sorti čije je grožđe inače siromašno u kiselinama redovi mogu postaviti i u pravcu istok - zapad.

Na odabir pravca redova može uticati česta pojava snažnih vetrova kada redove treba postaviti upravno na pravac duvanja ovih vetrova. Na manjim parcelama često se odstupa od preporučenih pravaca redova, jer se oni tada usmeravaju dužinom parcele.

Kada se odstupa od pravca sever-jug?

Znajući da je vinova loza ljubitelj sunca, pravac pružanja redova određuje se tako da čokoti u novom zasadu budu što duže osunčani tokom dana. U severnim krajevima Srbije je poželjno da to bude pravac sever-jug ili severoistok-jugozapad. Smatra se da je idealan pravac redova u vinogradu sever-jug ali se od ovog pravca odstupa nekim slučajevima:

• ako je parcela uzana i dugačka (redovi se postavljaju po dužini parcele);
• ako je parcela na nagnutom terenu (redovi se postavljaju poprečno na nagib terena);
• u rejonima gde duvaju dominantni vetrovi (redovi se postavljaju tako da vetar duva kroz redove).

Dužina redova u vinogradu treba da bude 100 - 120m, a najviše do 200 m u većim zasadima.

Posle obavljenog rigolovanja, u proleće pre sadnje, potrebno je usitniti i poravnati zemljište tanjiračama i drljačama. Tek onda se pristupa razmeravanju i obeležavanju parcela, puteva, redova i sadnih mesta. Razmeravanje i obeležavanje parcela i putne mreže može da obavi geometar pomoću instrumenata, a na malim površinama najčešće se koriste pantljika i sajla, motke za viziranje i kočići.

Glavni putevi u velikim zasadima treba da budu osam do 10m širine što omogućava nesmetan prolazak i mimoilaženje mehanizacije, a sporedni putevi mogu biti uži (do 6m).

Geodetski instrumenti ili pantljika?

U stvari, pre sadnje pristupa se označavanju redova i obeležavanju sadnih mesta u svakom od označenih redova. Za ovo su najčešće dovoljni pantljika za merenje dužine, kanap, žica, duže i tanje kolje za označavanje pravaca i kočići za označavanje sadnih mesta. Primenom nekih od tehnika za povlačenje vertikalnog pravca najpre se utvrdi pravac prvog reda, a zatim se paralelno sa njim povlače pravci ostalih redova.

Kod označavanja prvog reda treba voditi računa da se između njega i međe ostavi prostor za obradu i prolazak mašina. Nakon označavanja redova pristupa se označavanju sadnih mesta u redu. Na utvrđenom razmaku od jednog do drugog sadnog mesta pobadaju se kočići. Kod zasnivanja vinograda na velikim površinama za označavanje redova često se koriste posebni geodetski instrumenti ili se vrši lasersko određivanje redova.