Rekordna suša i vreli talas su uticali na ovogodišnju proizvodnju vina. Koje su zemlje najviše nastradale?
U 2022. godini suša i ekstremne vrućine su zahvatile mnoge svetske vinogradarske regione. Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu (OIV) u svom poslednjem izveštaju piše da će uprkos tome proizvodnja vina biti na nivou sličnom onom zabeleženom 2021. kada je iznosila 262 miliona hektolitara. Ovo je četvrta godina u nizu kako je nivo globalne proizvodnje nešto ispod proseka.
On u poslednjih pet godina iznosi 270 hektolitara. Međutim, predviđa se da će ove godine proizvodnja dostići 260 miliona hektolitara, a temelji se na podacima iz 29 zemalja koje zajedno čine 91 odsto svetske proizvodnje.
Proizvodnja i berba ove godine su bile pod snažnim uticajem rekordne suše i ekstremne vrućine. To je ubrzalo dozrevanje bobica grožđa na globalnom nivou.
Globalna opservatorija za sušu objavila je izveštaj u kome se ukazuje da je skoro dve trećine evropske teritorije u stanju suše ili je bila u pripravnosti zbog toplotnih talasa i ekstremno malih padavina. U poslednjih 500 godina ovo je bila najgora suša, a osim Evrope pogođena su područja od istočne Afrike do Kalifornije.
Ali, na našem se kontinentu očekuje prosečan obim proizvodnje, dok Italija, Francuska i Nemačka prognoziraju pozitivne rezultate i više vina nego u poslednjih pet godina. Za Italiju se očekuje 50,3, a Francusku 44,2 miliona hektolitara.
Istovremeno, smanjenu berbu i količinu vina očekuju Španija i Grčka, koje su najviše bile pogođene vrelim talasom. Pad proizvodnje od dva odsto u Španiji znači da će ova zemlja proizvesti samo 33 miliona hektolitara Najviše je stradalo vinarstvo u Grčkoj gde su količine smanjene za 29 odsto.
Tagovi
Autorka
