Podrum "Stari dani": "Taman", "Dert" i "Alal" piće se u novoj sali za degustaciju

Ljubiša Stošić iz Rakovca kod Bujanovca i Dušan Janjić iz Leskovca vlasnici su plantaže grožđa koja se prostire na 26,5 hektara. I ove godine ambiciozno su ušli u proces proizvodnje grožđa od koga spremaju vrhunska vina. Upravo ta vina moći će da se probaju u sali za degustaciju čije otvaranje planiraju uskoro.

Degustaciona sala 

Radovi u vinogradu su u punom jeku. Svaku pauzu vlasnici koriste da završe sve potrebno za otvaranje degustacione sale za vino. Ona će se nalaziti tik uz njihov Podrum "Stari dani" u Ljubišinom selu.

“Planiramo da završimo do maja meseca. Međutim, tu nećemo stati. Ako prodaja grožđa i vina i nadalje bude išla dobro, proširićemo postojeće kapacitete”, kaže Stošić.

Ova činjenica našeg sagovornika posebno čini srećnim. Upravo o ovakvom uspehu je još kao student maštao zajedno sa Dušanom, svojim tadašnjim kolegom na Poljoprivrednom fakultetu, a sada partnerom u poslu.

Radovi u vinogradu

Posle Nove godine odmah su krenuli u rezidbu kako bi je završili do marta meseca. Ovaj veliki i značajan posao poverili su proverenim radnicima koji ga već dugo obavljaju na njihovoj plantaži. I dok jedni vredno rade na izbacivanju orezanih grana iz vinograda, drugi su angažovani na zatezanju žica i stubova i vezivanju lukova za žice. Posle toga će obaviti i đubrenje. Čim krene vegetacija primeniće i jednu do dve zemljišne obrade. Sve to se odvija pod budnim okom vlasnika.

Stošić ističe da se vinograd nalazi u punoj rodnosti i dobroj kondiciji, tako da se nada dobrom rodu. Ipak, to će najviše zavisiti od vremenskih prilika. 

“I ove godine nam predstoji borba za dobar rod. Ako nas tokom sezone bude pratilo lepše vreme sa manje padavina to će vinogradu i te kako pogodovati i tada ćemo u očuvanju roda upotrebiti manje zaštite”, napominje on. 

Naglašava da je prošla godina za mnoge vinogradare bila loša, a za njih odlična jer su uspeli na vreme da zaštite zasad od plamenjače. Do berbe im je i vreme išlo na ruku. 

U početku nije išlo sjajno

Proizvodnjom grožđa počeli su da se bave 2005. godine na plantaži jednog vranjskog preduzeća. Nije sve teklo kako su zamislili, a posao je propao. Tada su rešili da podignu svoje vinograde. Jedan deo od 13,5 hektara podigli su na iznajmljenom crkvenom imanju u bujanovačkom selu Lopardince, tačnije na mestu zvanom vrtogoško vinogorje, a drugi u leskovačkom selu Živkovo. Ova mesta odabrali su za sadnju vinove loze nakon što su utvrdili da na tom zemljištu mogu da proizvedu vrhunske sorte crnog i belog grožđa. Tako danas na ovoj površini od crnih sorti proizvode kaberne sovinjon, merlo, pino noir, a od belih šardone i sovinjon blan.

Stiglo i vino "Taman"

Najveći deo grožđa koje proizvedu prodaju najvećim srpskim vinarijama: Radovanović, Kovačević i Eden. Od ostatka u svojoj vinariji prave vrhunska vina. Na tom poslu angažovan je i Ljubišin sin Lazar, koji je budući tehnolog i polako privodi kraju master studije u Novom Sadu. On ističe da su do sada napravili šest vina vrhunskog kvaliteta koja imaju odličnu prođu kod kupaca. Nazivi "Dert", "Alal", "Basma", "Aber" i "Kalabalak" su jedinstveni na tržištu i svako od njih ima određeno značenje koje opisuje karakter vina.

“Mesec dana pre Svetog Trifuna, vinogradarske slave, tržištu smo ponudili novo vino "Taman" proizvedeno od grožđa Merlot. Verujemo da će i ono naći svoj put do naših kupaca kojih najviše imamo na jugu Srbije”, kaže Lazar Stošić. 

I deca uključena u posao

U posao koji su davno započeli, Ljubiša i Dušan sve više uključuju svoju decu koja će ih jednog dana naslediti. Lazar je još uvek na master studijama, ali je prošle sezone radio u vinariji gde je rukovodio procesom pravljenja belog i roze vina. Njegova sestra Tijana koja je završila osnovne studije gastronomije, nalazi se uporedo na master studijama tehnologije u Novom Sadu i Barseloni. Ona planira da posle završetka studija počne da radi u Španiji i da se jednog dana vrati i sve ono što je tamo naučila primeni u praksi na plantaži i vinariji svog oca i njegovog prijatelja iz Leskovca.