To radi zajedno sa bratom Nenadom i svojim prijateljima koji mu pomažu u okončanju ovog velikog posla. Nada se i dobrom rodu koji u rodnim godinama teži i preko tonu.
Zoran Janjić iz sela Srpska Kuća kod Bujanovca, je i posle svojih roditelja sa bratom Nenadom nastavio da obrađuje vinograd star nešto više od pola veka na površini od 2.200 m2. Međutim, posao koji je obavljao na višoj školi u Vranju gde je bio direktor i profesor nije mu dozvoljavao da mu se u potpunosti posveti.
Prilika za to pružila mu se tek kada je otišao u penziju. Tada je sa bratom napravio plan kako da mladim sadnicama vinove loze obnove vinograd, zamene istrošenu žicu na špaliru i ojačaju stubove. Pre nego što su sadnice naručili u selu Konjuh, kod Kruševca, oni su se kod dobrih poznavalaca ovog posla raspitali da li svoju zamisao mogu da sprovedu u delo, a da im pri tome stari, već razvijeni čokoti, ne ometu razvoj mladih.
"I dok su nam neki savetovali da to možemo da uradimo, drugi su govorili da to nikako ne radimo. Mi smo poslušali one koji su nam savetovali da našu zamisao sprovedemo u praksi, što smo ovog proleća i uradili kada su nam stigle sadnice”, priča Janjić.
Tada su pozvali svoje prijatelje da dođu sa motikama, svrdlom, motornom burgijom, pomognu da izvade osušene čokote i na njihovom mestu iskopaju rupe dubine 50 do 60 santimetara za sadnju mladih sadnica. Prilikom sadnje su vodili računa da vrh svake sadnice ostane četiri do pet santimetara iznad zemlje, a potom zatrpavali zemljom koju su dobro utapkavali nogama kako do njihovih korenova ne bi prodirao vazduh i osušio ih.
U njihovoj blizini stavili su i nezgoreli stajnjak koji će na adekvatan način tokom razvoja hraniti svaku zasađenu sadnicu.
"Zasadili smo ukupno 320 sadnica stonih sorti grožđa kardinal, hamburg, afusali, među kojima je i vinsko vranac, prokupac, muskat italija. Proizvođač ovih sadnica koji ih po komadu prodaje po ceni od 150 dinara, na veliko od 80 do 100, nam je savetovao da zasadimo i rubel i moldavu koje takođe lepo uspevaju na našem području.”
On ističe da su podigli i iznivelisali sve postojeće betonske stubove u vinogradu kroz koje su provukli novu žicu u dužini negde oko 1.000 metara. Sve stare gornje žice su zamenjene novim. Ove druge su dodatno zategnute kako bi bez problema mogle da nose razgranate čokote zajedno sa plodovima.
Takođe naglašava da je vreme i te kako pogodovalo sadnji vinove loze koja je vrlo brzo posle toga počela iz zemlje da pušta mlade izdanke. To je za njega bio i očigledan dokaz da je od proizvođača kupio kvalitetan sadni materijal. Ovo i ne treba da čudi s obzirom da konfiguracija terena i zemlja na kojoj je vinograd zasađen veoma pogoduje ovoj kulturi, pogotovo što tokom godine jug Srbije obiluje sunčanim danima.
Otuda gotovo da nema godine kada od ovog vinograda Janjići nisu dobili bogat rod. Samo prošle je težio oko 1.200 kilograma. Od ubranog grožđa ponovo su napravili vino na tradicionalan način koga čuvaju u drvenim burićima. Proizvedeno vino ne prodaju već ga tokom godine u raznim prilikama poklanjaju prijateljima.
"Pravimo crno, roze i belo vino. Pečemo i rakiju. Naši prijatelji veoma vole te proizvode i uvek se obraduju kada ih počastimo njima”, tvrdi profesor u penziji ističući da će njihovo vino imati još bolji ukus jer ubuduće nameravaju da travu oko zasađenih čokota uništavaju motikom i tako iz upotrebe izbace hemijska sredstva.
Za ono što rade na svojoj očevini ova dva brata imaju veliku podršku od osamdesettrogodišnjeg rođaka Blagoja Janjića koji u svakom razgovoru na ovu temu zna da ih podseti na vreme kada je svaka kuća u ovom selu imala u proseku po tridesetak ari vinograda.
"Do ’65. godine naše vinograde smo štitili samo plavim kamenom. Rastvor smo pravili tako što smo u sto litara vode rastvarali dva kilograma kreča i litar rastvorenog plavog kamena. Posle su se na našem tržištu pojavila hemijska sredstva koja su ostala nezamenljiva do današnjeg dana”, kazuje Blagoje.
U ono posleratno vreme u berbi grožđa, kada su se organizovale i mobe je, prema njegovim rečima, bilo najlepše. Tada su se vinogradi orili od pesme berača koji su sa čokota otežalih od roda brali mahom prokupac i plovdinu, od kojih su pravili vino i rakiju.
Da li znate kako se razvijaju zelene bobice grožđa i koliko to traje?
"Drugog pića tada nije ni bilo. Sa njima smo dočekivali goste u svim prilikama”, tvrdi Blagoje.
Zoranu je ova priča uvek interesantna jer u njemu probudi brojne uspomene iz doba kada je i on sam odrastao u ovom selu. Otuda poziva sve one koji su u mogućnosti da se vrate svojoj dedovini i obnove po neko parče zemlje za buduća pokoljenja.
Tagovi
Autorka
Otpočela izrada Nacrta zakona o komasaciji zemljišta
Ministarstvo poljoprivrede obaveštava javnost da je otpočela izrada Nacrta zakona o komasaciji zemljišta i da su istovremeno objavljene polazne osnove za izradu ovog zako...
